Prosvetni glasnik

584

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

теља пупог искуства. Али друкчнје ст-оји са испитивањем осећаја у животу. Представе и осећаји обоје су Фактори, који покрећу вољу. II ову образовати, такође је задатак шкоде. Па како ће се моћи овај задатак решити иа иачин, који задовољава, кад се осећаји питомаца само ма.го ил.и готово ни мало не иознају? Као једно изванредно згодно средство за. решење овог задатка такође су ђачки нзлети, о којима се један педагог овако изразио: „Ми познајемо већ једну главну корист од пешачења у томе, што оно зближава питомде са васпитачем: ни у каквом другом случају не јавља се нитомад тако целим својим бићем према васпитачу лице у лице, ви у каквом случају педагошка сарадња није тако неспречена, као у овоме. Тако путовање даје васпитачу разноврсну прилику да поверење питомаца задобије, умножи и утврди, храбрећи их: својом сопственом чврстоћом и добрим расположењем при усиљавањима и тешкоћама, које путовање са собом доноси; својом опрезношћу и сигурношћу у поступању са спољашњим односима у животу; својом способношћу одговорити на хиљаду постављених му питања, која су постала услед мењања околине; својом пријатељском брижљипошћу са 1-ојо.ч он оболеле надгледа, уморне ободрава, слабе потпомаже". Али овај захтев моћи ће наставник да задовољи само тада, кад се он са ученицима упушта у разговор, а не само да предњачи походу или да иде за њим. И он ће се брзо уверити, да ће већ моћи и стари.јим ученицима да загледа у душу. Да се на излетима ђачким ученици поред наставника у опште снебивају, мора се признати, али ће ипак наставнику испасти за руком, да у њихову душу загледа, ако их тако посматра, да они то и не прилећују — а ово ће бити најбоље, ако се нарочито у вече уиушта са њима у разговор. Услед где којих утисака при таквим приликама дознаће он, да и преко тога младог људског жиживота снажне олује брује; тек у таквим узајамним поверењем, освештаним, тренутцима дознаће он, да овде куца један живот богато развијен у осећајима, где је он можда замишљао равнодушност, безосећајност, па чак и тупост. Доиста, позив је васпитачев преко сваке мере тежак, али се треба увек надати, да ако му испадне за руком, да задобије новерење својих питомаца, да ће му се тада уклањање обмана и трудови његова позива пуног одговорности, показати као одвећ малени према оним утешним иску ствима. Али и мутна искуства и разуверавања неће недостајати на ђачким излетима. Еако се често ученик „скроманкао јагње" у школи, показује овде при излетима у својој правој природи као рушилац мира и убојица. Узде дисциплине ослабиле су, мисли наставник га не посматра, рђава се белешка сада не може заслужити — па због чега и даље носити маску?