Prosvetni glasnik

614

ПР00ВЕ1НН ГЛАСНИК

се тиче Аријеваца, захваљујући томе гато су нам познате врдо старе Форме њиховог језика, санскрит и зенд и томе што су из доба живота Аријеваца на Инду дошле до нас религиозне химне (Риг-Веда), које карактеришу многе стране њиховог живота, а Иранци су сачувалд врдо стара предања о својим првобитним сеобама. Преисториски период живота, као што смо видели, од свих источних народа највише се отегао за Аријевце; преиеториска времена Иранаца падају у потиуно историске епохе, за које се могу утврдити и неке хронолошке одредбе. Али што од наше ере улазимо даље у дубину векова, тим више хронологија постаје пробдематична, а да би се у опште одредио почетак историског живота — који и сам долази у врло условне појмове — морамо се задовољити најокруглијим циФрама, са могућности погрешке за читава столећа, а за Египат и за хиљаде година. У самој ствари разни научењаци узимају за почетак египатске монархије тако различне циФре као 5702. г. (Воескћ), 5004. г. (МапеМе), 4455. г. (Вгидзсћ) и 3892. г. (Верзшб) т. ј. у наведеним примерима разилазе се за хиљаду осам стотина година. За ступање на престо египатских Фараона XVIII династије, чији су походи у Сирију имали тако велики значај у историји Истока у опште, тако исто утврђују различне цифре као 1750 (Јиз(л), 1703 (МапеМе), 1655 (Воескћ), 1591 (Верзшз) т. ј. с разликом између крајњих од наведених циФара за једно и по столеће. Тако је исто неодређена и халдејска хронологија; почетак историског живота у најстаријој културној области Азије узимају на три-четири хиљаде година пре X. II при још мањој цифри за почетак египатске историје ипак историјски живот броји око 6000 година, од којих око две трећине долазе на времена пре X. Врло је појмљива немогућност утврђења тачне хронологије за најстарију историју; сама историја носи у тим временима легендарни карактер, који се стапа с митом или управо мит се претвара у историју, као што се то на пример види из односа савремене науке ка причи о> Нину и Семирамиди са свима њиховим претходницима на асирском престолу до Сарданапала који се је спалио сам у својем двору. Нин и Семирамида, према којима још и данас нису равнодушни неки историски уџбеници, појављују се као асирска божанства, која су се претворила у људе, апричао Сарданапалу и првом разрушењу Ниниве као „историски роман", као што се изражава Масперо, као и „роман Нина и Семирамиде". У данашње време, на основу клинастих натписа ми можемо извести стварну историју Асирије у доба баснословног Нина и његових потомака, али за друге легенде ми немамо таких коректива као у том случају. Па и саме таке легенде нису увек биле националног порекла. На пример ту причу о Нину и Семирамиди, пошто је доста доцнијег порекла, очувао нам је грчки лекар Етезије, тако да ми не можемо тачно рећи на каквом је основу тај мит био одређен за извесно време