Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

695

милује) хрсана. Ово је с тога што у периоду раног детињства органи варења, а нарочито желудац, играју веома значајну улогу, међу процесима, — процес сисања, а за тим сваривања хране. У првих шест месеци живота дечјег сисање је најглавнији, најбитнији акт, тако да се за то време дете може назвати сисајућим бићем, сисанцем. Тај процес служи не само као основа његовог физичког развића и среће, него је у исто време и извор разних душевних појава у сисанца. Покрети којн стоје у вези са сисањем, врше се пре свих других покрета, још од првог дана живота, и врше се са знатном одређеношћу. Одмах по рођењу дете отвара уста, плази језичић и почиње сисати. Оно у опште често отвара уста и сиса што дохвати: груди, палац, пелену. Дете врти главицом, удешава уснице (за сисање), тежи да сиса све што је око њега; своје прсте оно сиса са слашћу цмакћући; у кади узима воду у уста; једном речју, меће у уста све чега се дочепа. Кад нема у близини ништа да узме да сиса, онда сиса своју доњу усну. Најкраће рећи: сав свет, сва васелена, јесу малом детету предмет за сисање. Вршећи тај процес првога дана доста невешто и слабо, дете већ другог дана свог живота сиса јаче и потиуно добро, а за тим и с бољом узбуђеношћу. Усне замењују код детета, у прво време живота, све друге органе; упознавање с другим стварима врши се помоћу усана, јер дете све меће у уста. Оруђа за испитивање нису му ни руке, ни очи, ни уши, него усне; што је за усне и за укус пријатно, то је и добро, то и привлачи његову нажњу; а све остало релативно мало интересује га. Од сисања развијају се доцније други процеси, на пр. пољупци; у почетку дете не љуби, него сиса поднети му образ или усне, оно испружа своје уснице, и у место љубљења оно подлизује језиком. Краћеречено: уснице су главни орган у детета, сисање — главни процес. По томе и израз детињег лица бива па особити начин; мимика сисања оставља дубоки траг на том изражавању. Корен свих дечјих знања, и најглавнији извор првобитних осећања, јесте сисање и све што је с њим скопчано. У прво време живота дете спава врло много, оно се пробуди да сиса, а насисавши се заспи поново. Које је највише задовољство детета у прво време живота? Сисати груди. Груди успокојавају све недугеитуге; расплакано дете приносе грудима, и оно ућути. Насисавши се довољно, дете бива весело и задовољно, Јер је задовољило, подмирило, главну природну потребу — унело у организам неопходно потребни материјал за растење. Очи ситог детета бљеште се, обрашчићи се румене, оно се находи у повољњом стању. Заједно с материнским млеком у дете се улива животна енергија, која се и означава пријатним осећањима. Мајчине груди јесу први предмет знања дечјег. У време кад дете рђаво и мало види, тешко чује, кад су други његови органи спољних оеећаја мало развијенп, у то време дете већ зна за груди које га хране.