Prosvetni glasnik

б е л в ш к е

317

месеца окгобра: у Северној Русији и у Сибиру; месеца новембра: у Перу и у Патагонији; месеца децембра: у Бирманији. * Шкодски листови — Смирнов, Рус, мисли да су школскп листовп, које би редиговали сами ђаци веома добра ствар, и само номоћу тих листова могла би се најбоље маниФестовати индивидуална диспозидија ученичка. њихова иницијатива и њпхова персоналност уопште. Ти листови треба да се издају по одобрењу директорову, а и проФесори треба да знају и да воде рачуна о њима; међу тим, ако би смишљена критика предавања и школска администрација биле допуштене, ипак не би требало никако одобрити да у листу буде и сатире, сатиричног тона. Ђаци би у овим лпстовпма износили своја мишљења о васиитању које добивају, износили би мишљења о школским правилима и дисциплини, и Смирнов мисли, да би из тога проФесори а и сама школа могли извући кориснпх закључака и иојединих пдеја. Смирнов би чак допустио да се ту претресају и извесна политичка питања као и питања друштвена, која би била изазвана и створена прн предавањима из историје и литературе. * Статиетика удружења за наставу — 1900 годинс у целокупном руском царству постојала су свега тридесет и три пропагаторска удружења за основну наставу; 158 удружења за узајамну помоћ проФесорпма и ђацима; 4830 народннх курсова; 3984 књижница; 231 специјална књижница за лрофесоре и 32 педагошка курса. * Основне школе аселезничких компанија — У Русији се жале на њихов мален број. Хтело би се и желело да их има ио једна на сваких 50—60 врста. гвозденог пута, док се међу тим може нрећи и по хиљаде врста гвозденог пута, на коме су у служби 10 —15000 радника, и да се на целом простору нема ни једна једина школа. Суме предвиђене у буџетима, удружења железничких стоје у размери 1:5000. * Једна морална предрасуда, идеја о кажљаваљу — Један француски научник мисли да су казне потреба и корист друштвена, бар у садашњим приликама цпвилизације, но да ндеја о кажњавању, као год и идеја о награђивању нема никакве моралне вредностн. Паметан човек, вели овај списатељ „неће желети да стекне нешто велико; жеља наивна и сувишна. Но он нарочито неће желети да неваљали трпе; кад друштвена потреба буде захтевала, он ће се тужно резигнирати, видећи их како трпе. У сваком другом случају он ће просто желети да се опи поправе, желеће њихову срећу ; '. Ако би се тај принцип применио на школу, јасно је, да како су се увек казне и награде одржавале, да би ипак било нешто што бн ваљпло изменити. 0 свему да се врло лепо размишљати и дају се правити закључци. * Учење француског језика у Инглеској — У Лондону бпло је ученика који су учили Француски : 1898 године 4888 1902 године 42529 дакле девет иута вшце, просвктни гласник , I. кн>„ 3. св., 1904, 'Л