Prosvetni glasnik

9

X Р 0 Н И К А

439

5. II. С. ПавловиЛ ириказује збирку медитеранских Фосила из атара седа Сикола у округу крајинском. Фосиди су одвојени из једне грудве песковите глине, коју је Геологаком Заводу. послао г. Вдад. Мигпковић, рударски иижињер, а представљени су са 7 врста мекугааца, 7 врста ФораминиФера и једним коралом из рода НеИаз1геа. 6. Ј. М. ЖујовиЛ реФеригае о раду 33. МелентијевиЛа: „Ургон и апт у Грљишту и голт у Леновцу", који је изигаао у Београду 1902. год. — ,Познати слојеви доње креде у Црној Реци овим су констатовани н у селима Грлишту и Леновцу. Њу чине: 1. средњи сеоком са КћтсћопеПа 1а1а и Нћ. ти1Ш'огппб; 2. Ургоаптијен састављају капротински кречњаци и орбитолински лапорци и 3. Голт с Ве1апош1ез ппшпшз, ХаИса ^аиШна. Голтску Фауну овог места раније је одредио проФ. II. С. Павлоеић (в. Записнике год. XII, бр. 1, 1902. стр. 2.). Кроз елојеве доње креде пробијају, како у разним крајевима Црне Реке, тако и у горњим местима жице амФибон -дацита и амФибол -андезита". 7. Ј. М. ЛСујовиК приказује рад Гг. КаГвег-а: 2иг УегћгеНипд (1ег Тпаз 111 Во8Б1еп (Штампано у ЗИгип^зћег. (1. к. ћбћт. СгезеПзсћаЛ (1. \УЈазепвсћаН. Рга§ 1902.) „Детаљна геолошка истраживања, која је писац извргаио у год. 1899 и 1900, доказују да је у свима деловима Боспе тријаски терен много вигае распрострањен но што је то представљено на карти бечких геолога. У северозападној Босни пронађена је до сада непозната тријасна обласг у водопађи Сане, по Че.мерници, Равској, Планини и по Пагаиним Брдима, што је до скора све за палеозојско сматрано. Тријас овде лежи сложно на Перму, а почиње ВерФенским Слојевима, који су врло распрострањенп а по негде садрже доста врста: МуасИез {'аззаепзгз, Муорћопа еЈопдаГа, ЖаИсеИа, ТигЂо гес^есозШиз. Преко овога члана леже тријеки кречњаци с диплопорама; доњи су делови слојевити и плочасти, загаситОсиви, а горњи су вигае масивни, бељи, кадгато бречасти и доломитни. Може бити, да доњи делови одговарају мугаелкалку, а горњи рету. — У целој области Сане, где год су серијеслојеванепоремећене поступан је прелаз, како између ТријасаиПерма, тако и из.чеђу ПермаиКарбона. Овај тријаски терен уваљен је борама у палеозојски; његове боре иду правцем ЈЗ—СП, док боре палеозоика иду ЈИ до СЗ, али су обоје резултанте истих покрета. — Предео око старих рударских варогаи Фојнице и Крегаева означен је на првој геологакој карти Босне и Херцеговине сав као налеозојски; тамогањи су филити сматрани као прекарбонски. Дискордантно на њима запажени су слојеви греденски, који се у области Сане поступно из горње карбонских развијају. Преко ових леже еквиваленти белероФонског кречњака. Најнижи члан овдагањег тријаса јесу ВерФенски Слојеви, са Фосилима: МуасНез 1аззаенз18, Муорћопа соз1а(.а, РзеиЛоатопо^з С1ага1. Преко њих су нагомилане велике партије и то правога мушелкалка са овом Фауном: 29*