Prosvetni glasnik

442 ПРО<Л!ЕТНИ ГЛАСНИК Српско Геолошко Друштво свесрдно примити чланове Геолошког Конгреса, да жали само што су изабрали Голубачку рујину, а не Гребен, за који би друштво нарочито имало интереса, и да се накнадно, ако је могућно, предвиди излет на Гребен и у Лепену бар за известан део чланова. У вези са овим решено је да се израде и оштампају до сада картирани терени дуж Дунава. 6. Вг. Дим. Антула излаже резултате сво.јих проматрања на терену од Д. Милановца па дуж Дунава до Гребена, који је он узео да картира. Овог пута изложен је само петрограФскн материјал, који састављају: 1., Исконски шкриљци, који у околини Д. Мидановца заузимају велико пространство, Праћени су од Бољетина у правцу Ј И до иснод косе Косовице и Дуге Главице, где се граниче са Црвеним Пешчарима. Пружање им је готово свуда меридионално са малим скретаљем на И и 3. Падови су врло различни. Ка Дунаву се нростиру само уском зоном до иза. прве траверсе идући од Д. Милавовца. Упознати су ови типови: црвени гнајс, амФиболски гнајс, амФиболит, микашист и хлоритошист. У овој зони шкриљаца нађен је мермер на кречанама ггод .Аишковцем на путу за Мајдан-Пек; под Аврамовом Дуком и изнад Косовице. Посматран је серпентин на Ковилову (Голо Брдо), који је доста компактан, а распаднуте масе његове садрже кристале бронзита. Тоналит у Црном Потоку, Габро у Кореншпском потоку, с леве стране Поречке Реке и на Главици при ушћу исте. — 2.) Црвени Нешчар, најстарија седиментарна творевина овог краја, коју мађарски геолози увршћују у алписку веруканску Формацију, најбоље је испољен с леве стране Рибничког Потока, где је мање више глиновит, а одликује се јасно црвеном бојом. Пружање му је ССИ—ЈЈЗ. пада доста стрмо на ССЗ. Даље се находи дуж западне границе еруптивне масе на Главици, али највеће пространство заузима у западном сливу Поречке Реке, .јужно од Мосне до Топонице. У Косовичком Потоку проривен је једно?! норФирском стеном с порфирским туФОвима. — 3) Конкордантно изнад Црвеног Пешчара лежи лијаски бели кварцни пешчар, који је у Рибничком Нотоку лепо испољен. У вези са овим појављују се и крупнозрни пешчари и конгломерати — чланови исте сери|е слојева. Одломци ових лијасних нешчара находе се и у дилувијалним терасама у Решковачком Потоку источно од Д. Милановца. Овде су већина боје сиве, запажени су у њима и нресеци белемнита, који нису могли бити ближе одређени. Избијају још близу дунавске обале на камену између Д. Милановца и Главице. — 4). Црвеномрки кречњаци с криноидним спикулама. Ово су еквиваленти средњег догера на левој страни Дунава. Од Фосила нађена је само једна теребратула. — 5) Изнад ових кречњака у Рибничком Потоку леже моћни банкови је-