Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К Е

453

овом друштву. Решено је, да се завод отворн већ 1904/5 школске године и да се на ту сврху скупљају прилози међу Србима. који су угарски држављани. * Феријалне колоније и љини успеси — Установа Феријалних колонија показује из дана у дан све веће услехе п то и материја.ше и моралне. Поједина друштва и одбори, којима лежи на срцу благостање и телесни напредак сироте и болешљиве деце, и која су створила оваке колоније, знала су у току за неколико десетвна година од свога опсганка, да за своје хумане сврхе задобију симнатије моћних и богатих лица, те да на тај начин материјално ојачају, да ударе темељ сво.јим колонијалним зградама у горским и иначе здравим крајевима, да умнож,е основнп фонд, из кога се покривају трошкови око одашиљања деце у Фернјалне колоније и око прехрањивања, неговања и лечења њиног у истима за време школских празника. Не мислимо овде да износимо ону велику индивидуалну корист, коју имају од ових колонија сиромашна, слабачка, кржљава н болешљива деца, а исто тако нећемо ни да говоримо коликог интереса има сама држава од здравог и спажног подмлатка, него ћемо да из извештаја, који нам стоје на расположењу, копстатујемо, колики морални успех иоказују ова тако благотворна, иотребна и корисна друштва и одбори. Можда ће и имућни Срби онда скренути мало пажње и бриге за најнежнији свој подмлатак. Тиме ће показати да схватају савремене потребе, а учиниће и велико патрнотско дело; многи ће чак имати и прилике, да се одужи сени свога добротвора, који је из негдашњег сирочета начинио не само поштена и честита грађанвна, него и богатог човека, коме је дужност да никад не заборави на сирото, бедно, невољно, а можда и туберкулозно и скрофулозно Српче. „Прво бечко друштво феријалних Колонија", чија је протекторка аустриска велика војвоткпња Марија Рајнер, одржало је ових дана своју годишњу главну скупштину, на којој су ноднели извештаје скупштински председник, а иначе ночасни председник, тајни саветник барон Хлумецки, Др. Сајлер, госпођа Мајснер, Енгелберт Кеслер и остали чланови уираве. Из ових извештаја видимо да је друштво ушло у 30 годину свога благотворног и плодоносног рада. Друштво је добило од цара на расположење за ову годину дворац ВолФпасинг и знатну новчану потпору. Протекторка је свакол даном приликом давала стварног доказа за своје искрено старање и ирилагала је повеће своте. Кнез Јован Лихтенштајн уступио је друштву дворац Сернберг и ириложио је новчану субвенцију. Повеће своте поклонила је бечка општина, доњоаустриски земаљски савет, нрва аустриска штедеоница и многе друге приватне личности. На крају скупштине констатовао је председник, да је ове године било друштво у стању да 965 деце издржава у колонијама, дочим је лањске године само 946 деце уживало ову благодат. Овогодишњи трошкови око издржавања колониских питомаца износе 21.834 круне, а лањске године 21.643 круне. Капитал друштвени износи 311.871 круну. „Одбор феријалних колонија" подноси овај извештај о своме раду. Одбор је установљен ире 33 године. Од дана свога постанка па до данас одбор је слао сваке године 7.500 сироте, болешљиве и слепе деце без обзира на вероисновест и народност у своју Феријалну колонију у Фишау, а скроФулозну децу у Градо (на мору), где су преко годишњег школског одпросеетни гласиик, i. књ., 4. св., 1904. 30