Prosvetni glasnik

иаука и настава

357

Сад ћемо навести и неке књиге, које пружају непосредан поглед у свакидашњи живот простог руског народа. Нарочито је важно за самоука да сазна за иразноверице и предрасуде руског народа. Овде се наводе: 1. *В. ДалЂ, 0 пов^рмхЂ, суев-ћргшхх п предрасудкахг русскаго народа. Изд. 2-е. СПВ.. Волбф-в , 1880. Ц. 1 р. 50. 2. Исти, Новнл картинвт изђ бнта русскихЂ д^тси. ОПБ., Водвфђ . 1875. 8-а 378 с. Ц. 2 р. — Са сликама. Две историске приповетке; остало слика тешки руска сел>ачки живот. •3. Исти, Перван иервинка полуграмотнои внучк г ћ. 8-а 142 с. Первиика вторал. 8-а 142 с. Обоје 3. изд. СПБ. 1879. Ц. по 1 р. 50. — ОЗе књиге са сликама у боји. Пуно прича, причица, стихова, пословица. скороговорокЂ и т. д. 4. Лсти, Крошки. 1—2. СПБ. 1871. Ц. по 2 р. — Са сликама. Пуно чланака о руском животу. Самоук би требало да прочита свакако и 2—4. На крају овог одељка да нзнесемо још само три дела, којпма је предмет нпучно излагање народних руских умотворина. Ово се чини ради оних, ко.ји би хтели ући мало дубље у ту ствар. Иначе, сваком је потребно, после овог непосредног познанства с руском усменом књижевношћу, да иређе на оне одељке у свакој већој историјп књижевности, који говоре о томе. Од овог знања не треба му више за опште или језиковно познанство с народним руским умотворинама. 1. А. Н Пипинг, Истор1л русскои втнограФм. 1—4. СПБ. 1890—92. Ц. 10 р. (појед. св. по 3 р.). — Врло велико научно дедо. Садржај ове значајне књиге наћи ће се у Мез1ерч,, Русс. <:лов. I. 33 с. (овде се ово наводп мало доцније). 2. В. Миллерг, Очерки русскои народнои сдовеаости. 464 с. Ц. 2 р. Ма. 1897. — Научно. Садржај у Мсз1ерЂ. Русс. Слов. I 48 с. 3. П. В. Владимгровг, Введен1е вђ исторш русскоп словености. Изђ лекцш п пзсл^довашп. Ше†1896. Ц. 2 р. 20. - Књижевност о руским народнимумотворинама. О руској народној појезији, о обредним песмама, о загонеткама, пословицама и т. д. Наио.иена. Поједине народне руске приче, пословице и т. д. могу се наћи и у колекцијама, помепутим под I и II. IV. Теорија и историја руске шижевности. Пошто се ученик упозна с руском усменом, ваља да пређе и на писмену књижевност. Прво познанство с тиме добија ученик из читанака за први и други курс учења руског језика исто онако, као и знање из руске отачаствене геограФије и историје, из пародних умотворина и т. д. Докле не проучи све то из читанке не иде даље ни на руску књижевност. То ће учинити тек по свршетку оба прва курса. Руска је књижевност и стара и богата. Отуд није лако изабрати, шта баш ваља прочитати и проучити и колико од свега тога. Али, у томе послу јако помажу врло многа дела на руском језику, која су зато и паписана, да олакшају улазак у руску књижевност. Да се књижевност не може упознати простим читањем историје руске књижевности, то се по себи разуме. Нре, ио што нређемо на читање таквих дела, ваљ'г. нам се упознати са самим књижевним производима, који су предмет