Prosvetni glasnik

360

просветнп гласник

2. *В. 11. ОстрогорскШ, Руссие писатеди кавт, воспитатедвло -образоцатедБНИи матер1лдг ддк заннгш сђ .гћтмш и длн чтбтл народу. Изд. 3-е. Ма. 1891. 8-а 3-39 с. Ц. 1 р. 50. — Особито згодно за улазак у историју руске књижевности, нарочпто због многих библиографских иодатака. Изложени суовиписди: Жуковскп, Баћушков. Крилов, Пушкин, Љермонтов, Мајков, Мај, Пљешчејев, Кољцов, Некрасов, Шевченко. Гогољ, Тургењев, Гончаров, Л. Н. Толстој н т. д. Опшпрно о садрживи ове знаменпте аедагошко-књижевне расправе: Обзр. 1896, с. 110 и Очст. Обтр. 1885, с. 178 (в. бпблиограФСку књижевност мало даље). 3. *В. Водовозовг , Новал русскал дитература. Изд. о-е. СПБ. 1886. 394 с. Ц. 1 р. '25. — Најосновније за књижевно-критичко познанство с писцима и иојединим дедима новијег времена (писци као горе; Он-ћгинт,, Борисћ ГодуновЂ, Скунои рнцар!,, Горе отг ума, Герои нашего врелени, Мертвпн души, Ревизорт. и т. д.). I. * В. А. Сто /онинЂ, Руководство дла историческаго пзученха русскои литературн. Изд. 5-е. СПБ. 1897. М. 8-а 307 с. 5. *Исти, Руководство дд.ч теоретическаго изучетн русскои литературн. Изд. 6-е. СПБ. 1897. М. 8-а 188 с. — Оадржај: Форма књи;кевинх производа — језик. онис, причање, карактеристика, однос писца к реалности, епско, лирско и драмско изражавање живота и т. д. Још нам ваља навести дела, којииа .је предмет теорија руске књижевности. Да ли ће њима, отпочети прву периоду читања књижевио-историских списа или ће то урадити каткад у току тог одсека времена, то се оставља учеиику да слободно бира. Наводе се: 1. В. А. Воскренскги, Позтика. Историчесмн сборникЂ статеи о поазш. 11осеб1е при изучети теорш сдовесности. СПБ. 1885. 8-а 398 с. Ц. 2 р. — Оадржајг Учење класичних народа о ноезији. Карактер срздњовековне поезије. Лажно-кдасични правац. Новоромантизам. Естетичка теорија. Историски правац. И сихофизиодошки правац. Речнпк и т. д. Врдо корисно. 2. П. Смирновскгп, Теорил русскои словесности ддх средиихв учебннх-в заведенш. Изд. 11-е. Ма. 1900. 8-а 146 с. Ц. пов. 90 к. — Практично и просто издожено. Најелементарније из логике и психологије на крају књиге. 3. *А. Филоновг, Учебпии. по словесностп. 1. Стилистика. 2. Теорга прозн. 3. Теор1л позз1и. Ддп среднихв учебннхЂ заведепш. Изд. 7-е. СИБ. 1900. 8-а 327 с. Ц. 1 р. -— Много библиограФских података. Друга иериода самоукова читања књижевно-историских дел.а. Црограм читања за ову периоду: ирво , мање научне и не много оиширне прегледе целокупне историје руске књижевпости; друго, то исто научно и опширно; треИе, нарочито обазирање на новију историју руске књижевности и најзад четврто, опншрна дела о иојединим новијим писцима, о правцима у књиже6носги,о јунацима и јунакињама знаменитих романа и драма, с духом времена разних година. Овде се наводе прво систематска историја руске књижевности за средње школе и ширу публику, потом и нау^на и опширпа таква дела: 1. А. Гала.ховг, Истор1л русско! словесности. Учебникв дда среднихт. учбеннхв закедеши. Изд. 8-е С11Б. 1895. 8-а 243 и 30 с. Ц. .1 р. — Богат библиографски материјад. Нарочито је добар 18. век. Језик доста сувопаран. Онширније о садржају Сист. обзор. 1885. с. 176.