Prosvetni glasnik

382

егросветни гласник

им ради сусед, не питајући се, какву Фунвцију врше у заједници, можда то неће бити ништа зазорно. Па даиа и уметник и песник стварају, не знајући зашто ни како, то је већ Шатон објаснио, кад је рекао, да их неки бог гони. Али кад се врши нарочито рад мисли, то јест рад познавања и разу. мевања, како се може допустити, да се то чини ие мислећи, не знајући шта се чини и не видећи му јасно разлога лв- М у свом нослу морамо у напред тв ав—с пова да утврддмо -пцзпап којим иасмо .. Такво је, као што се чини, осећање у већпне оних, што се одају нашим студијама. Под именом класичне Филологије или науке о старинп. јер та два имена само означују једну исту ствар, оне чине једну специјалну науку, којој се одавно тражи место на топограФској карти опште науке. Не прође годнна, а да се не појави каква расправа или нов мемоар о том нредмету. Отворимо и ми ову карту и погледајмо, под којом нам ишрином и под којом дужином ваља вршити нспитивања. I Општа се наука природно, по свом предмету, дели на ирнродне и моралне науке;. нод овим последњим разуме се све оно, што стоји до акције људске у свету, а под првим све остало, сем математике, која чини, тако -рећи, сама себи предмет и служи само као оруђе за сазнавање стварностиТ п ФплосоФије, која се може сматрати или као крунисање зграде, као огромно ктбе, које целину заклања н опасује, или као привремена конструкција, којој је одређено да пре ил,и после уступи место новом крилу научне палате. Међу моралним Је наукама/с једне стране историја у најширем смислу, то јест нознавање свега онога што је људски дух произвео, свега што је људска радљпвост учинила до длнас, и иосматрање онога што се још данас на наше очи догађа међу људима; ту је, с друге стране, једна наука, која је рђаво одређена а још горе названа, ФилосоФија историје, етика, социологија, која хоће да разликује законе, који се прегиостављају, а по којима се врши акција човека на природу и на себе самог, и по којима се, према том, развија судбина човечанства. То још ннсу толико две доиста разне науке, колико две стране једне исте науке; јер прва није ништа друго до празна радозналост и беспослена полиматија, ако не служи на то, да да хране другој, да јој д§, експерименталну -основу, због чега је ова морала веома за дуго да остави слободно поље философским или релипкЈзним сањаријама. Да бисте ме боље разумели, да узмем једно упоређење: прва је другој оно, што је биолошкој науци нашега доба стара, чисто описна природна историја. х 1екајући да се целокупна историја образује као наука с^ новим обликом, пеке историске гране већ^оспеле до тога, да чине оделите науке, које се не задовољаваЈу тиме, што ће утврдпти оделите Факте, већ почињу ЈЦф истражу^узаконе, који њима владају; таква је, поред историје језика, лингвистика; таква је још, премда је учинила много мање напретка, поред црквене историје, наука о религијама.