Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

435

лих свиња, белозубих веирова. Слуга «1аертов жади се Одисију како просиоци Пенелопини њима дају прасад, а за себе задржанају старије браве. . Одмор. Узадудна су, управо убиствена су велика напрезања, ако се телу не да потребан одмор. Отуда су многи радници изнурени, и ако раде тешке телеспе радове, од којих би требало да се развијају. Наизменични одмор и умор чине тело снажним и издржљивим. Нарочито је потребан телу одмор због нагомиланог отрова од умора, којега нестаје само у тврдом сну, за који наша народна песма вели да је слађи од меда. Сан треба да траје највише од 7—9 часова, и то ноћу, по оној пословици: „Рано лези и рано устани". Енглеска пословица каже још више: „Рано легање и рано устајање чини човека здравим, богатим и мудрим." Постеља и узглавници не треба да су сувише мекани, нити се ваља много утопљавати. Пушење. Много пушење и седење у соби напуњеној дуванским димом шкодљиво је за свакога, а за, атлете нарочито с тога, што они снажније дишу, те тако и већу количину отрова у себе узимљу. Разуме се да умерено пушење (до десетак цигарета на дан) у чистом ваздуху нема рђавих последица. Ипак ваља нред атлетске утакмице прекинути пушење сасвим за неколико недеља, јер никотин и у најмањим количинама смањује радњу срца и плућа. Душевни мир. Ваља се, колико је могуће вшне, чувати свега што јако узбуђује и ремети душевно спокојство, као што је картање у новац, претерана брига, прекомерно умно напрезање и т. д. Ваља и у овој прилици послушати народну мудрост, која човека упућује да се паметно брине, т.ј. да се не узбуђује. „Метни бригу под јаетук..." вели народ, т.ј. „...потруди се да заспиш и да сиом оснажен дочекаш јутро, јер је „старије јутро од вечера". „Нов дан — нова срећа!"

П О Г 0 В 0 р Кад се сведе све што има да се каже о човечјој телесној снази, излази ово двоје: или је то снага наслеЏна — или радом стечена. Да у сваком народу има оне прве снаге — ван свакога је спора, а да је то природна снага наслеђена од давнашњих предака — и о томе не може бити сумње. Чвдовник који је син сељачких родитеља и у селу провео младост, понео је насле. ( ену снагу од оца и од матере, и биће јачи од евоЈега сина, рођеног и одгајеног у друкчијим приликама. Стога долази гимнастика у номоћ да тело оснажи, јер би иначе далеко по телесној снази, заостао унук — чиновник од деде — копача... а то би значило поступно опадање снаге народне. Такав би народ брзо устукнуо