Prosvetni glasnik

466

просветии гласник

што већег знања. То је драгоцено време, које ваља паметно и штедљиво употребити, ко ила озбиљних миели о доцнијем животу. Оио је скупо само зато, што стоји на расподожењу једино и искључиво ради учења, док доцнији, прави живот тражи од човека, да своје време употреби не само на лично усавршавање, него и на борбу за живот. И борба за живот и доцније усавршавање и рад на изабраном пољу, безусловно траже само добру спрему. Време, дакле, нарочито за ово одређено, употребити на превођење, можда и савршено излипгних ствари или на машта било друго нешколско, више је иего ли дангубљење. То је погрешка, за коју ће неразумап и неискусан млад човек доцније имати и сувише времена, да се сит накаје. Он ће морати сад, кад је ушаа у ирави живот, учити оно, што је требало научити у школи и за време школовања. Врање. Павло Ј. Мајзиер.

БРАНИЛАЦ НОВИЈЕ НАОТАВЕ ПЕДАГОШЕЗИ МОНОЛОГ од Др. ШеФера.

Како постајеш педагошким пнсцем? Осећатп, да наетава треба да буде друкчија него што је данас. Сећаш се из детињства, да ти у школи пије све онако нротумачено да би могао разумети. Не могах ни питати, јер бејах одвише плашљив, а било их је много у разреду, који би могди питати, али настава тога није трпела. Другом опет приликом бђјах радознао, шћах знати ово или оно, бејах вољан да научим више — али не беше никога да ми одговори, никога да ми принреми радост, да сам смео и могао нешто ново научити. Даваху ми наде, да ће се све то у школи још једном поновити, само ваља чекати! И тада се подако угуши саморадни нагон за. сазнањем а „збиља живота" ми рече: Прописан је наставни план од 6. до 18. године и по њему мораш одседети у шкоди. Све ће бити предавано што желиш да знаш (тако обећава наставни план), али се у једном мораш поклонити закону: тп мораш чекати док се дотле дође а не кад ти хоћеш. Па, ко си ти? Ја сам прописан ред за 20, за 30, за 60 и више ученика! Мораш чекати јер те и не питам да лиј је твој час дошао, оиај час у коме је све у теби живо, да ново сазнање прими, да на живз преставе наниже нове и да се у природноме развитку твога духа једно из другога развија. Шта ти вреди ред твоје природе, твога мозга или потреба питања твога дечјег духа? Ја сам план и како ја наређујем онако сви ви ра-