Prosvetni glasnik

474

ИРООВЕТНИ ГЛАСИИК

све дубиие и, ако се сме тако рећи, специјалности своје науке. 0 том имамо врло поучан пример код Аула Гелија. Оп нам казује име^л-^аслуге научника, са којима је стуиио у односе ове врсте. Он је био, у/колико можемо да оденимо, студенат љубитељ.^ Али он Је извесно имао и другова граматичара н Филолога по занимању. ИјоммГу њих се, мора бити, рекрутовао персопал за наставнпке младежи. Што се тиче имена, које ништа не доприноси ствари, или мало чинп, неки су разликовали Филолога од граматичара. Први ће опазити, вели Сенека, објашњујући Цицероново пе ге риМгса, да краљ Сервије нема мајке а Анко ода; да је диктатор некад називан тадШег рориН; да се Је противу краља могло аиеловати на народ, птд. Граматичар ће објаснити речи геарзе п зерзе; он ћв сиоменути, да место сгеЛа, кад је реч о термину за трке, старн говораху са1х, итд 1 . И једном и другом пребацује Сенека, да чине некорисна истраживања, јер, на жалост, бркају, као игго то раде врло често још и данас шаљивци, доиста беспосличка, детињска и апсурдна пптаља са врло озбил>ннм испитивањима, којима значај не могу да схвате само због своје кратковидости. „Исшггати, вели, ко је стаоији, Хомер или Хесиод, није важније него знатн зашто се Хекуба, која је била млаћа од Јелене, иије тако добро одржала" 2 . Втт виднте, да се овде показуЈу дв|Еважн«14авта,-За/класичке студиЈе. Најпре антагопиЈам ^међу супротниДдЈгежња : с једне стране ученост са својим претеривањем и заборављањем правих иитереса науке, а с друге страпе ирезнрање и учености и праве науке, презирање које тада исказује философ моралис^ као што ће то учинити доцније неки кљижевници. За/тим, утврђено . , • '' —^ разликовање фмеђу граматика{ коЈа се сматра само као наука о Језику, и други$(_знања, која су потребна за изучавање текстова. И ако се чини да $е ово разликовање с временом утвр^шо, не треба заборавити, да је оно оиравдано тим Фактом, што је језик писаца, којп су објашњавани у школи, био и језик којим се говорило. Према томе требало је фбпј језик учити с гледишта практичне употребе, коју су ученици од њега имали, неки у списпма, већи број од њих у беседама а свп у разговору и у/опште у животу. Ова се напомена простире и на грчки скоро исто тако као и на латпнски, јер за већину Римљана, почевши од иоследњих времена реиублике, грчки је био други матерњи језик, који су деца учила често пре датинскога. те је сваки непрекидпо имао да се њиме служи. Међутим, нгго се тиче латинскога, поред писаца граматикЗ,, или а,г1е$, као пгго су Ремије Палемон,, Теренције Скаур, Донат , ХарисЈ-уе, Дпомед и П^псцијан, непрестано се одржава и ред коментатора и критичара, чија се наука непосредно примењује на класичпе тскстове; такви су Асконије Педијан, који објашњава беседе Цицеронове; Проб, који утврђује текстове главних песника, Лукреција, Вергилија, Хорација; Хеленије Акрон, Донат, Сервпје^ и други, чија су дела

1 Сене5 .а, Ер. 108, 30; уиор. 88, 3 дс 8; итд. 2 Сенека, Ер. 88. 6. и д.