Prosvetni glasnik

626

прооветни гллсник

Пошто је једанпут употребљено растављање у новом чланку, значи да је такво мишљење састављача о писању ових речи. Међутим, као да немају утврђеног мерила: јер у једном туђем чланку иитлу тако, а у другом састављено (по свој прилици из оригинала). Ове две речи треба писати састављено; дакле: сиоља (в. Срп. Грам., стр. 395: § 816, 3). 19. Гаја је имао обичај окусити од свачега штогод је мислио да је за једо (»Не дакоми се«, стр. 12. — Нов чданак). Композитум штогод значи „нешто" (аНђиТ.), а што гбд чначи „што му драго", „што било" (дшск^шс!). Овде штогод има друго значење ( цш <1< јшс 1), те га треба писати растављено: што год (В. Срп. Грам., стр. 397; § 817, 2). 20. Угдедаш ао неки аут крајичак плавог неба (»Јесен«, 39). За аонеки посао добије по један динар и више (»Ковач'% 70. — Нов чланак). Понеко гради кућиду од пдочида и дрвада (»У воћњаку и градини«, 104. — Ново.). Све то он има у својој градини, па ионешто од тогаипродаје (ЉМ., 105). С тога ио иека обневидела бака иза гдаса виче: Ај ! ај! ај! ај! (»Лето«, 150). Двапут растављено, а трипут, и то све у састављачевим дланцима, састављено! У овим случајевима обе речи задржавају своје самостално значење, и ако значење прве речи за језичко осећање није тако јасно. Према томе, ове речи треба писати растављено: ио неки, ио неки пут, ио нешто; као: по негде, по некад и с1. (Упор. Срп. Грам., стр. 398; § 817, 3, б.). Према томе, похрешно је и ово : Јабука се поноси што јој цвеће није бело као снег, већ је аомало црвенкасто (»У воћњаку и градини'% стр. 104—105. — Нов чланак). 21. Сви из крчме потрче к свињцу, и медведари с тешком муком отму крадљивца, свега искрвављена од злих ноката овога опакога звера, па га за тим предаду суду (»Лупеж«, стр. 65. — Нов чданак). А за тим задуван одјури даље (»Поточић«, 108). Затим упреже волове или коње у плуг (»Сељак«, 112. — Ново). Оне (гр. пчеле) испитују сваки цвет, сишу сок а затим дете у кошниду (»Ливада«, 132. — Ново). Затим се граде леје (»У воћњаку и градини*, 105. — Ново). Састављачи се и овде колебају у писању: у 2 случаја — од којих је један из њихова чланка — ове су речи написане растављено, а у 3 случаја — сви из њихових оригиналних састава —• иишу се састављено! Овога примера нема директно наведеног у Поваковићевој граматици, али се може подвести под одговарајући случај зато и за то (стр. 398 ; § 817, 3, а.). У наведеним примерима из читанке за и тим чине једну целину, не само по акценту него и по значењу. Оне се, истина, говоре као самосталне речи; али се овде већ не осећају свесно као две речи, него као композитум, гевр. а<1у. „Лет^е". То ошпте, заједничко значење, истина, није потпуно ком пактно, али ипак претеже над изолованим значењима компонената. Зато их је овде требало свуда писати састављено, као што је већином и учињено.