Prosvetni glasnik

636

ПРОСВЕТЛИ ГЛАСНИК

Срећу га људи и питају: „Куда тако?" —_ У име Бога у дедину, да иробамо да л' се може орати пиревина," одговори им он (»Орач и пиревина с стр. 122). 45. Што је његово_ то води, што^ је туђе, то сатире (»Крсни знак," стр. 51. — Јанко). У овој сложеној реченици има две мисли, две мање целине, које су једна другој супротне, и између њих је у говору прелом. По Новаковићу, на прелому треба овде да стоји тачка и запета (;); тим пре, што је у другом делу већ употребљена запета (Уиор. Срп. Грам.; § 786, 2 и § 787,3; стр. 373—374). У првој иоловини слож. реченице имамо две реченице које су у инверсији, те је и њих требало раставити запетом, као у другој половини (о. сИ., § 778, стр. 369). У инверсији састављачи слабо кад употребљавају запету: Ко не зна за леност_ већма ради и штеди (»Записи,* стр. 72); Како ко мене__ тако њему Бог )(Бук, Пословице; стр. 77); и др. 46. Ево наших ласта_ (Натпис иесме Змајеве, стр. 87). У врт_ (Змајева песма, 110). Ево их! (Змајева песма, 101). Интересантно је: да у садржају пише: У врт! (стр. VII), а у књизи: У врт_!! »Ситница !« 47. »Међер си права кукавица <( _ рече јој (»Кобац и кукавица/ 110. — Досит.). »Код мене иема станка ни пролаза за таке ленштине и бесиослич:аре*_ обрецне се воденичар (»Поточић,« стр. 108. — Неве..^ Али поред тога: »Био сам или не," рече рак, >Д1лати ти оикладу!® (»Рак и лисица, (< 25); »Тако, драго дете," вели свекрва... (»Ружица,« 67); и т. д. 48. Љубав усади у срце моје, да љубим браћу, другове своје.

И сваког ко је у српском колу, Највише српску цркву и школу (Стр. 2. — Зорица). Сва 4 стиха чине целину, те их је требало саставити у строфу. Трећи је стих у тесној вези с другим, те иза другога никако није смела доћи тачка, а још мање црта (—) између прва два и друга два стиха. — Ово је, по свој прилицп, из оригинала. Недоследности и погрешака против нознатих правила из интерпункције има још врло много. Ну, оволико је доста ради аргументације напред изречене оцене о интерпункцији каква се огледа у читанци. 1У. Редакција. Будући начисто с тим шта треба да да једна сраска читанка у погледу језика и писма, очевидно је да се морају бирати писци који треба да