Prosvetni glasnik

x р 0 н и к а

593

посматрани су северно од реке Црнајке у Првуловом Потоку. Налевој страни овог потока, над Присаком, налазе се микашисти (лискуновити шкриљац) који прелазе и на десну страну љегову, ал не тра.ју дуго. Изворни део Малога Габра је од серпентина а низа н>' се ређају: серпентин, кречњак, трошни сиви кварцнтни шкриљци, микашпст (лискуновити шкриљац) па масив гранита. — У Малом Габру на подножју брда Окна терен јо гранитски. На самом Окну (више старог поткопа) наилази се на лискуновити шкриљац ( филитичног хабитуса) у коме се под висом брега појављују мермерне инперкалације; ових има све више што се иде ближе врху, тако да је овај од самог мермера. Пружање им је N 345 а надају у западно иоље. Мермера има и у великом Габру са кога прелази и на Крушак. Силазећи са Окна у Кириџијски Поток и Велики Габар наилази се на танак слој гнајса (?) а по том на микашист. У Кириџиском Потоку испољен је један трошни кварцни шкриљац са лискуном. На истој висини на Великом Габру посматрани су лискуновити шкриљци са пругастим мермером и лискуновитим кварцним шкриљцима. Све је ово удаљено од гранитског масива за 200 м. Претпостављам, да се на подножју Окна између гранита са западне и габра са иеточне стране — Мали и Велики Голи Врх — провлачи уска зона микашиста с мермером, ну која се јужно до Црнајке завршује хлоритошистом. д) Терен између Црнајке, Плавне и Поречке Геке до Клокочевца. Шкриљци, који леже између горњанског гранита и делијованског габра провлаче се уском зоном западним подножјем Малог Голог Врха и преко Дуге Косе улазе у корито Леве Геке. На Дугој Коси и нреседлинама у изворном делу потока Извора терен је од микашиста који су прожети дебелии жицама црвеног гранпта, а по негде и габром. На север микашист се иротеже преко Венчанице смењујући се наизменично са амФиболитом, а од подножја косе Стрњака и западног подножја главе Венчанице настају сами амФиболити с интеркалацијама микашиста, који се спуштају у ноток Тисовац пратећи га до утоке у Поречку Геку, и досе?кући на север до потока Ујовца. Од прилике по средини Тисовца находе се две дебеле греде мермера а повише њих дебела жица црвеног гранита. При врху његову престају амфиболити а настаје крш од кварцних стена и неких трулих маса, можда амФиболитских. Микашисти из Леве Геке иду на север, прелазе косу западно од Венчанице и спуштају се Налејевском Косом у Поречку Геку на 200 м. изнад ушћа Палејевског Потока. (Између потока Извора и Палеревског после аргилошиста настаје хлоритошист с много кварца, па с танким слојевима талкшиста и тек онда настаје микашист). Овај микашист може се пратити до ушћа Гадовице где кроза њ' нробија жица црвеног гранита. Одатле до Крста (граница Црнајке и Клокочевца) терен јо покривен, и тек по негде се види комађе гра-