Prosvetni glasnik

XIОННКА

595

следује неки копгломератични гнајс и диекуновити веома квргави шкриљац. Овај прелази нреко потока у Косу Вигар. Даље низ поток је једностана маса гранита. к) Ш а ш к а од Милошеве КудедоушћаБедогИзвора. На десној страни Шашке од Милошеве Куле до утока Љубове лежи аргилошист, а одатле до утока Белог Извора гранит са испрекиданим масама амФиболитским више и ниже уптћа Островиде. С леве стране реке од Милошеве Куле до на 2 км. испод Рудне Главе терен је покривен и вероватно образован од шкриљаца, а одатле траје гранит о коме је било наиред речи до под Окно, позади кога настају врло чврсти зелени шкриљци прожети гранитом и мермером. На ове се настављају кварцни филити . У Малој Брестовици испољен је амФиболит, који од Морминца траје до Близне, а одавде већ променути гранит, 'Герен преко Букове Главе и Шероње до у Малу Брестовицу покрпвен је макашистом, гнајсом и амФиболитом. Од Шероња настаје поново гранит, вероватно онај са Великог Стрњака. л) Б е л и И з в о р. Од ушћа Белог Извора у Шашку ка високом кречњачком кршу налази се гранит а за овим лискуновити шкриљци, који су по некад прожети гранитом. Ови шкриљци трају до пред сами кречњачки крш (пружање N 45 0, над на југоисток под 60°).

СХ. Збор (10. маја, 1304. год). 1. Разгледана је принокљена литература за Геолошки Завод Вел. Школе. 2. Ј. М. ЖујовиА, прпказајући поједине књиге и часописе, обраћа нажњу Друштву на ноједине интересније ствари у њима. Тако у мајској свесци часописа енглееког Геолошког Друштва Арчибалд Гики разматра енглеске податке о променама нивоа копна и океана и долази до закључка, да те промене долазе од иокрета чврсте земљине коре услед пеног иолаганог хлађења и ирикуаљања. „Нова разматрања овога предмета у Енглеској враћају нас дакле на старо гледиште, које је било поколебано Сисовом теоријом да у литосФери нема вертикалних иомерања и да речене промене долазе само од растења и опадања океана". „За наше петрограФе интересан је опис једног СФероидног габра из КалиФорније (Тће огМси1аг 6а№го а(; Бећеза 8ап Б1едо Со., СаШогша ћу А. С. Гатезоп. 1М\\ о1". СаШогша. Верагг. о!'. 6ео1о§1е. Уо1. 3. 17. 383—396. 1904) јер структура ове стене судећи по слици и опису веома личи на корсит са Рудиика. Па. и њихов минералошки састав у главноме је исти јер су битни састојци у стени из Сан Ди-