Prosvetni glasnik

613

имају нераја а тице имају крила" — не иду под овај натпис: „Колико је чега". Деветнаесто су бројеви. А испод њих место рукописних, што би било потребно и то јопт међ линијама, овде су ставл-ене оне кривуде од правих линија из анегдоте како су постале диФре, што је за малу децу са свим непотребно. Двадесето је „ Коло ". Најпре је слика , на којој гајдаш свира а шест малишана и седма девојчица ухватили се у коло и играју, а поред њих један господин и госпођа (ваљда учитељ и његова жена) стоје и гледају, па за тим узет само почетак Бранкова кола. Ово је за старије разреде, а није за малишане првог разреда. И овим је завршен Буквар, а овим се завршује и наш овај преглед и оцена његова. А сад још само да поменемо чега нема у овом делу, а по нашем мишљењу требало би да га буде. Прво је што нада у очи: што у целом Буквару нема обележених страна. Оне додушс и не требају деци ништа, јер деца још не знају бројеве. Али је уопште ружна књига, у којој нису стране избележене. Друго је, што нема ниједне ириче и ниједне аесме. А песме деца воле, а у причи је најдужа веза између речи и реченица. Треће је што нема ништа о Божићу, о Светом Сави, о зими и снегу, а Буквар се у то време баш свршује и та је грађа онда најзгоднија. Четврто је, што за велика слова нема нигде линија, ни у почетку ни на крају, те деца не добијају јасне појмове о томе, која слова иду горе а која доле, а која и горе и доле. А ово им све отежава правилно писање.

То су у главноме недостаци што их запазисмо у овоме новом Буквару и које би при прештампавању или новом издању ваљало исправљати. Нек нам се на послетку верује, да нас је на овај посао нагнала једино тежња: да деца наша добију што бољу прву књигу своју, да се што лакше и боље науче писмености, а они који им помажу, да се што мање муче у овоме. Ј. Миодраговнћ

Српска Читанка за II разред основних школа у Краљевини Србији. Саставили Љуб М. ПротиИ, и Влад. Д. СгојановиК. Прво (државно) издање. У Београду, 1904. — Стр. 200;—12.° — Цена 60 п. дин. Свуда се отворено нризнаје да са знањем матерњега језика слабо стојимо. Томе има много узрока; али нонајглавнији је у томе, што се диљ учења српскога језика у нашим школама једнострано схвата и непотпуно изводи. прооветни гласник, II. књ., 5. св., 1904. 41