Prosvetni glasnik

664

просветни гдасник

Годишњн буџет наше Велике Школе износи око 350000 динара. Страни универзитети, који би се приближавали нашој Великој Школи раснолажу много већим сумама. Цирих нпр. троши годишње на 750000 динара, Берн па 740000, Јаш на 650000, Букурешг 1,004500 динара. Загребачки унивезитег, којн нема ни техничког ни медицииског Факултета има годишње преко 400000 круна. Према томе и буџет наше Велике Школе, кад се она прогласи за универзитет мора се повећати. То повећање издатака надокнађује се тиме, што би и Краљевина Србија имала свој универзитет, што би имала своје сопствено огњиште науке, што би у стању били не само да спремамо добре правнике, наставнике средњих школа и техничаре већ и академскп образоване теологе, иољопривреднике, затим апотекаре и лекаре. Истина је, да се не може добити одмах најбољи универзитет, али нема сумње, да 1)в се наш универзитет у погледу наставе моћн и одмах у почетку мерити п са најбољим страним универзитетима. Као год што се наша Велика Школа ноступним развитком својнм подигла до универзитета, тако и нашем новом универзитету треба дати времена да се као што треба развије. Па и са тога гледишта, да би дакле што пре добили бољи универзитет, не сме се впгае одлагати регаавање питања .о универзитету. Ма да сам имао част, Господине Министре, да вам и лнчно о томе говорим и ма да сам нашао код Вас најлепшег одзива ипак сматрао са.м за дужност, да на првом месту овога извештаја поменем питање о универзитету и да Вас, Господине Мииистре, и овом приликом најпонизније замолим, да Великој Школи поклоните пажњу коју она заслужу.је, како би се јопг у току ове јубнларне године, наша Велика Школа подигла на степен унивезитета. Пре но што пређем на сиецијални део извештаја о раду и сгању Велике Школе за 1903.—1904. школску годину, сматрам за најпријатнију дужност, да ломенем да је те шко лске године о Свет. Сави, Његово Величанство Ериљ Петар I, први пут благоизволео доћи у Велику Школу и присуствовати школској свечаности. Том приликом први пут је раздавана и награда Његовог Величанства Краља Петра I оним ученицима Велике Школе, који су најбоље израдили свегосавске темате. 0 слави Његовог Величанства Краља и другим дворским свечаностима имала су част сем ректора и ироФесора да буду позивани у двор и по неколико ученика Велике Школе. Од значаја је да помепем овде и пролетошњи братски састанак бугарске и српске великошколске омладине у Београду. Том приликом ректор Велике Школе у Софији г. Беов поздравио је депешом нашу Велику Школу. Од многобројних послова из прошле школске године нека ми се допусти да поменем само ове: 1 Седница је било у Академском Савету 12 у Академској Управи 14 у Философском Факултету 16 у Техничком Факултету 9 у Правноме Факултету 18. Академски Суд имао је само две седнице, и овластио је ректора да осуди ученике, који су учинили извесне кривице.