Prosvetni glasnik

НАУКА И ЦДОТАВА

685

пеном бакадората слободних вештина, Хој, по ватреној жељи родитеља, строгих пуритана, оде у Њу Јорк, где ступи у духовну семинарију; у којој се, уосталом, више бавио философијои, но богословљем, У 1868. години, по савету свога проФесора Философије, Смита, он одлази у Немачку и усрдно полази лекције богослова Дорнера и ФилосоФа Тренделенбурга (у Берлину), а тако исто и историке ФилосоФије Целера и Куна Фишера (у Хајделбергу). У 1870. години Хол се враћа у Њу-Јорк и полаже испит за сгепен доктора богословља. Кроз две године постаје проФесор ФилосоФије и нове литературе у Антиошкој вишој школи и остаје на томе положлју до 1876. г. кадаје постао доценат историје Философије на универзитету у Харварду. У то време у научном се уверењу Холовом дешава битна промена. Видели смо, да је ирвих тридесет година живота тога научара ирошло у студијама, апстрактнога, идеалистичкога карактера. Ну последњих година тога периода он се блиско упознао са списима Џона Стуарта Миља, Дарвина, Спенсера и Копта. У то време пада и његово познанство с првим издањем „Основа Физиолошке психологије" од Вунга Читање свих тих књига силно је узбудило Хола., Он је осетио, да за њега постоји некаква нова област знања, која решавају многа питања, пред којима су бледи одговори идеалистичке ФилосоФије и традиционе теологије. У њему се пробудила нова жеђ за радом и учењем. Прелаз нахарвардски универзитет само је појачао ту намеру. Ту је се унознао с проФесорима Џемсом и Боудичем, од којих га је први умео дубоко заинтересовати својом упоредном психологијом, адруги — физиологијом. И однста, 1878. г. добивши од харвардскога универзитета степен доктора ФилосоФије, Стенди Хол је понова отпутовао у Европу да учи. ну овога пута он тражи студије друге врсте, више реалне и тачне. У Бердину је радио у лабораторијама Хелмхолца и Ди-Боа-Рајмона, у Лајпцигу је учио Физиологију иод упутством Лудвига, хемију код Колбса и психодогију — код Вунта, у. његовој тек основаној знаменитој лабораторији. У исто време он почиње страсно се итересовати педагогиком. Три године је прошло у таквим студијама и у резултату — из богослова и ФилосоФа — идеадиста Стенди Ход постаје одлучни присталица научног реадизма и ватрени испитивач, снабдевен свима средствима модерне јестаственице. Главни узроци те промене биће за нас довољно јасни, ако обратимо пажњу на извесне мисди, које је доцније Хол исказао о односу некојих философских и нсиходошких система према педагогици. „Врло многп од наших ФИЛосоФа и психодога, — говори проФесор Хол, били су само научари из књиге, који су били задовољнп тим, ако су успели анадисати, класирати и развијати даље кабинетске теорије познања. Њихова недовољна озбиљност, њихов успављив конзерватизам, њихови априорни и сколастички методи испитивања биди су криви што