Prosvetni glasnik

724

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ученика; у Моравској 16 гииназија са 5142 ученика, и 16 реадака са 4154 ученика; у Шлеској 1 гимназија са 226 ученика; свега дакле било је 53 гимназије са 15457 уписаиих ученика и 39 реалака са 14293 уиисаних ученика. Занимљиво је видети да је у Чешкој број реалаца само за 300 мањи од броја гпмназиста, ма да број гимназија стоји према броју реалака као6:4; у Моравској уз једнаки број гимпазија и реалака број је гимназиста већи од броја реалада за 628 ученика. Свакако чешка омладина врло живо посећује реалпе средњешколске студије, па би се могло претпоставити да би и у самој Чешкој број реалаца знатно надмашио број гимназисга кад би било више реалака. * Књиге у Француској 1903. — На 9674 књига које су 1903 изишле у Француској било је 291 историско дело и биограФија, 1226 медицинскнх дела, 1218 иедагошких. Од 1757 књижевних производа био је 591 роман. Од 788 дела са верском тенденцијом било је 754 католичких, 33 протесгантска, и 10 еврејских. ✓ * Гробље књжга — Тако назива Е. Морел гигантску народну библиотеку у Паризу. У њој има само 300000 историских дела. 1897 године било је у њој 116824 романа. * Врој слушалаца — философа у Загребу све више расте. — У зимском семестру 1904/5 уписало се на философскн Факултет загребачки слушалаца ФилосоФа: редовних 207, и 18 вапредних, свега дакле 225, не рачунајући ту шумаре и апотекаре. Занимљиво је забележити колики је број тих слушалаца у Загребу био за цоследњих 16 полгођа

зимски

семестар

1896/7 редовних 100

ванредних

16

Свега

116

летњи

11 1',

87

11

9

11

96

зимски

»

1897/8

89

11

11

11

100

летњи

»

1897/8

88

;;

4

11

92

зимски

11

1898/9

71

11

11

11

82

летњи

11

1898/9 „ 69

11

6

7)

75

зимски

11

1899/900

69

»

7

11

76

легњи

11

1899/900

74

11

4

11

78

зимски

11

1900/1

, 89

11

5

11

94

летњи

*

1900/1

88

11

9

11

97

зимски

11

1901/2

111

11

6

11

117

летњи

»

1901/2

113

11

4

11

117

зимски

»

1902/3

129

11

19

11

148

летњи

Ђ

1902/3 „ 131

11

14

11

145

зимски

11

1903/4

, 154

11

20

п

174

летњи

11

1903/4 „ 147 *

11

14

11

161

Северни пол — Познати испитивач ледених крајева, Американац Реагу, у велико се нрипрема за експедицију на серерни пол, коју намерава предузети у лето 1905 године. Он мисли кренути уз обалу Гренланда, на од најсеверније тачке тога острва нокушаће да се пробије саоницама до пола. Собом ће повести четрдесет људи и једну колонију Ескима, коју ће оставити на путу са великом резервом хране, угљена ч других потребних