Prosvetni glasnik

г

730 ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

Учитељи оеновних гпкола на великим школама — У „Конзервативном друштву" у Дражђанима расирављано је питање о Фреквентацији немачк.их учитеља основних гакола на разним великим школама. По извештају" предавача и посланика Беренса на лајпдишком универзитету студирају у овом знмњем семестру 114 учитеља саских основних школа и то са тлко добрим успехом да могу осталим студентима служити за пример. Извештач је похвалио љубав ових младих људи за науком, али је уједно напоменуо, да чврстоћа карактера и вештина у настави нису увек последида нагомиланог знаља. И мање даровити учитељи, без универзитетске спреме, наравно ако су савеснн и одани своме позиву, могу да послуже за доказ, да је вемвошколска теоретска спрема при основношколској настави сасвим без сврхо. Без сумње, да тако мисле и сами учитељи—студенти, чија је једина сврха, да можда дођу до боље плаћеног положаја. Види се, да у Саској баш нису расположени према амбицијама младих учитеља и да гледе, да им, ако не баш сасвим затворе врата универзитота, а оно да им отештају ириступ и да број љихов редукују. * Јевреји на руским универзитетима — Руски министар иросвете новисио је на појединим универзитетима проценат Јевреја, којима је дозвољено да се упишу као редовни ученици и то на петроградском универзитету од 3% на 3 - 5°/ 0 , на кијевском, варшавском и одеском од 10°1 0 па 15°| 0 , на казанском, харковском и јурјевском од 5°/ 0 на 7°| 0 . * Маџарске школе у Хрватској и Славонији — У Хрватској и Славонији, где се поред срнског језика, највише да, допустимо, још и немачки чује отвореноје у кратком времену 13 маџарских школа и то у: Мнтровпци, Руми, Вуковару, Дољу, Инђији, Коричанима, Никинцимн, Градини, Падисалашу, Ревечу, Чемерници, Брезовици- и у Напшцама. Да би Маџари могли ове школе у опште за нечију иотребу отворити, морали су по најире чисто српске крајеве колонизовати маџарским Јеврејима, лселезничким чиновницима и служитељима. А како стоји са школама српских староседиоца ? Оне су истина законом дозвољене, држава шта више из буџетских обзира има од њих и користи али се оне не само не отварају, него се угушују н онде, где их је до сада било. * Број ђака у пештанским основним школама — Ове године уписано је у пештанским основним школама свега 336811 ђака, за 28.712 више него ирошле године. Од овога броја долазп на мушкарце 171.358, а на дево.јчице 165.453. По матерњем језику бнлоихје: Маџара 180.017; (+ 14.978); Нелаца 55.495 (—ј—3.652); Румуна 32.143 (-(-2.340) ; Словака 44.110 (-(-5.098); Срба 3.781 (-(-791); Хрвата 5.421 (-(-455); Русина 10 711 (-(-1.375); Талијана 5.113 (—(—23). По вероисповестима било их је: Римокатолика 173.948 (—ј—15.49^>); Унијата 32.768 (-(-3.903); Бравославних 21.369 (-(-1.161); Евангелика аугсбуршке конФесије 19.996 (-(-724); Евангелика реФормованих 57.905 (-(-5.359); Унитараца 5.563 (-(-198); Јевреја 25.234 (-(-1.880) и осталих вероисповести 28. По разредима уписано их је у: I. разред : 79.216 (-(-3.422); у II. разред: 64.586 (-(-5.523); у III. разред: 55.229 (-(-5.011); у IV. разред: 42.247 (+4.379); у V. разред: 22.595 (—Ј—3.079) и у VI. разред 9.981 (+1.367* свега: 273.845 (+22.781).