Prosvetni glasnik

просветни гласние

историје Срискога народа с главни.јим догађајима из историје новога века. На тај натан учениди нижег тезаја средње школе пређу у главном целу историју, што је од велике користи, било да тк ученици продуже своје школоваље, било да га заврше. Основна је школа за изучавање нсторије у биографијама. Код ученика пак другога разреда' средњих школа памћење кулминује', и ништа се не треба плашити систематскога ироучавања историје у том разреду. Ловчевић је у другом издању своје Опште Историје учшнпо већ корисне измене и доста је непотребнога градива избацио. Истим путем треба још мало даље поћи. Тако, историју источних народа треба још украће изложити. Из њихове историје, нарочито културне, треба само толико изложити у колико ће се одржати хронолошки ред п у колико ће се боље разумети њихов утицај на Грке. Код грчке се и римске историје могу изоставити сва имена и сви ми ти који се не сусрећу у знатнијим књижевним и уметничким производима. Међутим требало би већу пажњу обратити на културни и у опште на приватни и јавни живот код Грка и Римљина. Децу би веома интересовало да знају: какве су биле куће код ових народа, како су и шта су јели, чим су се занимали, какве су им биле свечаности, погреби и др., какво им је било одело, оружје, ратовање, и др., какве су им биле школе, начин предавања и т. д., и т. д. И у погледу стила Ловчевић треба да пође даље Треба стил упроститп и реченице скратити. Незгодно је, на приме,), овако писати: „Још је старији сцоменик огромни сфинкс , камени лик лавовског тела а човечије главе, обрнут јутарњем сунцу које су Мисирци обожавали и које, на сву ирилику, и цредставља". Ну како је Ловчевић и школски радник и писац школских уџбеника ове врсте, све се може оставити његовој увиђавностн и одобрпти да се његова Оашта Историја прештампа о државном трошку. 27. марта 1905. год. у Београду. Мих. Ј. Ђор1,еви1. Л. Зрнић Мил. А. Костић Према овоме реФерату Савет је оддучио: да се ова књига може употребљавати као удбеник приватног издања. Г.г. Михаилу Ј. Ђорђевићу, Луки Зрнићу и Милану А.. Костићу, у име хонорара за реФеровање о овој књизи, одређено је четрдесет и иет (45) динара.

908. РБДОВНИ САОТАНАК 4. маја 1905. год. Били су: потпредседник: Ст. Ловчевић; редовни чланови: Павле Ј. Поповић, д-р Чед. Митровић, Ср. Ј. СтојковиЦ Љубомир М. Протић Ранко Петровић и ванредни чланови: Павле Аршинов и Милутин К. Драгутиновић. Пословођ: Миладин И. Шеварлић. I Прочитан је и примљен записник 907. састанка.