Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

559

уџбеник провлачи у опште позната реченица, како је зешва насељенија по речним долинама, но по планинама, или како је та и та земља „брежуљкаста и планинска," а већ у Грчкој поменуто је готово за сваки град, како извози суво грожђе. Није у економним одељдииа издвајао спецлјалне иродукте појединих земаља, које би у почетку нагласио као опште, већ непрестано једну нсту ствар нонавља уз многе друге споредне, те се губи из вида оно, што је главно. Где где је и сувише опширан као нпр. у економном одељку Србије, као да. је уџбеник намењен поглавито ђацима Трговачке Академије. Уз то се редовно види неумешност пишчева у изражавању. Тако нпр. вели: Балканско се Полуострво нростире између Дунава и „разгранатих мора " (с. 1); „његову заиадну страну (т.ј. Б. Полуострва) оикољавају иростране иланине " (с. 3); „ Равнице су незнатне, аи обала је мало развијена. Реке су већином од сиорвдног значаји " (с. 4); „По висији дели река Морава Србију на три дела" (с. 9); „Мачва је највећа и најплоднија равница... велика око 12 часова " (с. 10); „Власинско језеро (треба Блато) је у иоречју Власине" (с. 15); а познато је да Власина дз њега отиче, као и да место „поречје" треба рећи слив; „Иланина Рила језерска је област (с. 69); „ИдуКи јужна обала (Грчке). све се јаче сужава, Према томе, како се сужава обала, Грчка је раздељена на многобројна острва, аолуострва итд (с. 72); „У Јужној Грчкој (Пелепонезу) на средини земље простире се Аркадијска висораван" (с. 78); и др. Ни на иравоиис писац није обратио довољно пажње. Тако ндр. пише: Родоиска система (место родопска с.), ^инарска с. (м. динарско с.), Тракијска (м. тракијска м), Сереска низија (м. сереска н.), Аркадијска висораван (м. аркадијска в.), околина Мостарска (м. о. мостарска), лука Солунска (м. лука солунска), Еосово иоље (м. Еосове Поље), Шар иланина (м. Шар Планина) и др. Осим тога има још других замерака разне врсте. Нпр. није истина, да се у Нишу води „врло Жива трговина." Лан и конопља се не саде, како писац вели, већ сеју. Није баш требало уносити, како су ужичке пршуте „врло укусне." Шећерне репе нема сада у Србији, а писац вели, да највише роди у пожаревачком округу. Не помиње број становника у Лесковцу, и ако у њему има преко 14.000, нити помиње висину Стрешера, која износи близу 2000 метара. Поред тих многобројних мана у овој књизи можемо истаћи једну добру страну, што је писац у овоме раду обратно више пажње на обраду материјала но до сада, нарочито је топографија довољно прецизна, а и добро су разрађени економни одељци и наглагаене по где где етничке одлике појединих народа. Према свему изложеном мишљења смо, да се овај уџбеник не може примити ни за привремени, док се према дретходним напоменама не изда у другоме издању. Благодарећи на поверењу остајемо Главном Просветном Савегу 29. Августа 1905 год. Београд. ионизни С. АнтоновпЈ!, проф. Јов. Марјански, прОФ. Р. Т. НиколиЈ., проф.