Prosvetni glasnik

НАУКА Ж НАСТАВА

563

вају од промаје, особито кад су загрејана; да се знојава избришу и пресвуку, а обућу да н-е квасе без невоље и да се пре спавања опасују. б) Да пазимо на заразе и да их отклањамо одржавањем аримерне чистоте; да се упознајемо са знацима њиховим, па чим се која појави, да одмах предузимамо што треба против њих и потражимо декарске помоћи. з) Да откдањамо оно од чега школска омладина највише страда, а то је покварен ваздух по учионицама. Ваздух може бити покварен од прашине, од дима и од разних испарења. Ади се највише квари дихањем. Јер се он тада троши и истроши сав и ми поново удишемо посде оно ђубре што смо га дихањем избацшш из себе. И та је нечистота штетнија од свих опих других. Она је прави отров за крв и тело наше, па и душу. С тога се морамо старати, да се ваздух у учионицама, као и у собама где деца станују, неиреетано обнавља. Л.ети рекло би седајето лако одржати тиме, што ће прозори непрестано стајати отворени. ГГа опет то није тако лако, прво с тога, што на много места прозори не могу бити отворени за време наставе, нпр. поред удица, а друго с тога, што је каткад на нољу топлији ваздух него унутра, а он је онда и ређи и не може да улази унутра (где је хладнији и гушћи), док се и тада не отвори скроз. А зими, па и у пролеће и у јесен, кад је хладније време, прозори не могу бити отворени. Зато би се могли пожелети добри вентилатори, који би непрестано извлачили покварен ваздух те да овај уступи место чистоме. Но њих ће многе школе још за дуго чекати. II шта онда остаје? Ништа друго, но да се помажемо горњим малим прозорима, сталним проветравањем између часова и пажњом да се он што мање квари прашином и другим састојцима. Зато морамо пазити, да се што мање блата на обући уноси у школу, да деца не трче по школи и да се школе што боље чисте. г) Да између појединих часова пуштамо децу редовно сваког сахата да се по четврт часа слободно крећу по чистом ваздуху, било слободно или у реду по два и два. 1 ) Ваља знати, да се одмори не дају само због проветравања учионица него и ради овога кретапа у дворишту, дворани или пространоме ходнику. Седењем у школи и дихање је успорено, на штету пречишћавања крви, и крвоток је отежан, на штету правилнога растурања крви по телу, а лучење у разним ') У нас се још сматра као нерешено питање како ће се поступати с децом за креме одмора: да ли ће се нустити да се слободно јуре, или ће се шетати, у реду, као што је обичај у Немачкој готово ио свима варошким школама, (и као вмо је и у иас чињен покушај г Београду 1899 године). Нашем немару и недруштвености више годи онај нрзи начин. Немачкој марљпвости, да сваку прилику експлоатишу у корист васпитања и навикавања на ред и заједницу, опет се више допада овај други. Међутин ваља знати, да је средина и у једнога и у другог нанина добра, и да су у оба крајности шкодљиве.