Prosvetni glasnik

38*

НАУКА И НАСТАВА

573

3. Прошивање хартије без оаепљивања шареиож хартиЈОм. Оиде где има радиониде и алата ово није никаква тегоба, иа ма сам наставник и не био курсиста. Али је извесно најтеже онде, где нити има алата и радионице нити је наставник свршио курс Ручног Рада. Овима бисмо препоручили добро и за сад једино у нас дело г. Јов. С. ЈовановиКа „Упуство за предавање Ручног Рада," које је штампала Државна Штампарија. 2 У њему би нашли не само поуке за се него и то, како се могу помоћи у раду своме и без радионица и обичним алатом. Онима пак, који су свршили курс, ми немамо потребе да говоримо. Ипак неће бити на одмет да учинимо неке најгдавпије иаиомено. 4. Напомеие о предавању У Ручном Раду мора се тежити колико се може више иравилности. И ако је ово за мању децу тешко, ипак се мора настојавати, да раде правилно и тачно. С тога морају мерити, бележити и цртати, и по томе нацрту радити што могу тачније. У томе баш и јесте добитак: да сазнају шта је нравилпо а шта је неправилно, да се навикавају на тачност и да пре ножа увек повуку линију, куда он ваља да нрође. У радовима ваља да се пази на чистоту. Деца су склона ономе што је прљаво и неправилно. И то није никако чудо. То 1е сасвим природно. Јер из неправилнога и прљавога и треба да изиђе оно што је правилно и чисто. Али школа ваља да потпомогне овај процес у развитку, те да деца поступно улазе у оно што је иравилно и чисто. Овако ће ручни рад не само вежбати око, навикавати руке на послушност и руковање појединим алаткама, навикавати децу на рад и усавршавати их у њему, него ће будити и развијати у њих осећања за оно што је леио. Овде, на нижем ступњу, не може ни бити правог Ручног Рада, него само припреме за њега. Из ових првих радова с картоном ваља да изиђе иовезивање књига, а из ових првих радова ножем калемарство, столарство и илетарство. А ово се све у нас показало толико потребно и корисно, да Ручни Рад обећава, да иоступпо подигне и знатно унапреди у нас ове привредне гране, које данас, стоје тако примитивно. С тога и најмање радове дечје не треба подцењивати и презирати него примати с хвалом а пожелети још веће и лепше. Нека носле и виши разреди учине своје, а продужна школа и стручне школе опет своје, па ће бити на крају у овом погледу учињено много; а то ће све оставити видне трагове и снажно потпомоћи иривредни напредак нашега народа, којему је он тако потребан, јер му од њега зависи и сав остали напредак на другим странама. 2 А сада дежи у магацинима њеним бесплодно!...