Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Опет сам на њихов захтев радио поје*дине задатке из Рачува на табли и одговарао на различна питања". 10. читање. 6. фебруара, 1905. г. „Данас у селу има 5—6 свадби и за то нисам могао ништа радити. И они који су дошли одоше рано". 11. читЕИБО, 13. фвбру&рз, 1005. г. „Њг овом читању бидо је око 50 читалаца. Рад је трајао до 12 часова. Многи су сами радиди задатке из Рачуна на табли и мене често за поједине ствари запиткивади. Ја сам им и сам задавао. Многи су издазиди да рачунају. Данас сам скуиио све неповезане књиге, с намером, да их вишо не дајем на читање, док их не повежем". —

У почетку ових часова читања, приметио сам већином сдабо читање. Но осем тога види се и неки стид код одрасдих при читању. За то сам ја у почетку морао да нарочито своју нажњу одвраћао од њих и да их ништа не опомињем. Па донније сам прилазио, ободравао и скретао им пажњу на поједине важне ствари ири читању. Приметио сам да прозу не воде да читају всћ траже песме. Но ја сам на овим часовима читања придично им омидео читање и тим успео, те су многи носили и читади, па и сада носе прозне саставе на читање. Сами су ми чданови изјавиди. да су се поправили у читању, и да су много нешто научили, што су билИ заборавили или нису ни знади. Ја лично са ових 11 часова читања, стекао сам овоуверење: да је на ових 11 часова читања више урађено, него у ,,Продужној Школи" целе године. Могло би се рећи, да је циљ ових часова само читање, и да се друго ниигга не може урадити, пошто и нема никакве системе у раду. Међутим, баш на овим часовима читања, и ако нема неког систематски израђаног плана, ипак се много уради, и оно шго се уради, то је сигурно. Ја сам већ напоменуо, да су чланови моје Читаонице но годинама узраста од 13. до 30. године. Сви они мени постављају различна питања из свега што им је нејасно. Ја баш то и волим. Неки ме пита нешто из Рачуна: на пр.: како ће се множити, кад се нешто прода по 25, 27, 29 обичних — чаршиеких пара, а но по 24, 26, 28 и т. д. Други ме пита које су државе у Европа, а други дода, које су највеће вароши у Европи. Један пита: које су Сдовени? Други пита: колико имамо. војске? Један пита: кодико има Срба? Један вели: кад гледамо ову мапу (реље®ну од ВукашиновиКа) онда изгледа, да наша Србија ич нема ноља. Мени јо овде згода. да о овоме говорим и да им расветдим иојам о овој карти н опширно о Србији. Сваког дана сам морао давати одговоре и на по неко питање из Руско-јапанског рата. — И још много и много других питања падају, где учитољ на њих одговарајући понавља и оно што се заборавидо, па још и нешто ново дода, што сво иде у кориет просвећивања наше омладине и у кориет васпитања грађанског и нацпонадног.