Prosvetni glasnik
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ
Л. ЗрниК Општа исторИЈа за више равреде средњих шкода. По различним писцима израдио Пови век, Београд. Штамиано у сриској краљевској државној штампарији, 1904. Цена 3*50 дин. 8° стр. 190. Годину дана после првог издања свога Средњег века, штампаног као рукопис, нздао је г. Зрнић и Нови век са свима оним депим особинама, које сам са иохвалом истакао у својој оцени његова Средњег века (в. Просветни Гласпик од год. 1905. стр. 107—129.) Г. Зрнићу је наиме пошдо за руком да историјске догађаје и Новог века исприча објективно, задахнувши своје причање слободоумним духом, да му причање буде јасно а уз то и занимљиво, да не буде преопширно а да ипак обухвати све важне догађаје, и да му се излагање темељи на најновијим резултатима историјског истраживања. Поред ових лепих сграна много диже вредност г. З .-евоЈ књизи врло згодна и прегледна подела изложеног градива, као што и то, што су чисто ратни догађаји, тако роћи, само додирнути, али увек у вешто збијеном прегледу, таман толико, колико је потребно да се не изгуби веза између историјских догаћаја. Ја ово уписујем г. 3-у у нарочиту заслугу, јер гледам у том његову поступку велики напредак спрам начина иисања о тој ствари у свима нашим дојакошњим школским књигама за историју. Испоредимо само, примера ради, писање г. 3-ево о Верским ратовима у Француској 1562—1598 (стр. 28—29.), о Тридесетогодишњем рату 1618—1648 (стр. 32—38.), или, да кажем, о Седмогодишњем рату 1756—1763. (стр. 90—91.), или о Рату за независност североамеричких колонија 1775—1783. (стр. 98—99.) са писањем о истим ратовима, рецимо, г. Ујекоз1ата Кћиса у његовој Роујезшс1 шш>§а \1јека (III. издање Загреб 1897., које је „приредио" по Гг. В. Ког1пки) на сгр 51—53., 72—82., 149 — 153. и 177—180., па ћемо, не само у простору него и стварно, опазити велику разлику, коју ћемо најзгодније предочити овим речима: г. К1а1с као да заборавља за кога пише своју Рол-језшси, као да је пише за ученике кадетских школа или војних академија тако и сувише потанко описује ратне догађаје, док је г. Зрнић свестан да пише своју историју за грађанске средње школе: гимназије, реалке, учитељске школе, па чак, можда, и за више девојачке школе. Јер, нашто тим ученицима и учеиицама пунити главе са