Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

149

рење католичанства", нити Француска »ради ширења својих нових реФорама". Него Француска је, у епоси револуције, -војевала, јер је морала војевати: у почетку да се одбрани од сиољашњих, а затим од унутрашљих непријатеља. Унутрашњим су неиријатељима тадашњи власници, т. ј. конвентска већина, сматрали све мирне и честите грађане, и они су морали ратовати, јер су их тадашњи власници, под видом заштите ,слободе", слали на кланицу преко границе. Јоп! доцније пак, у Наполеоновој ери, ратовала је Француска и опет што је морала, Ј е Р ју је на то присилио њен нови диктатор Наполеон. Тако идеални мотиви, као што то г. 3. замишља, не покрећу никад ратовс. Нико не ратује, што му со хоће, него што мора из присилних узрока, било унутрашњих било спољашњих. Осетна је празнина и велики недостатак у овој књизи, што је г. 3., говорећи на стр. 102. о владавини Луја XV. (1715—1774.), пропустио споменути врло корисно министровање кардинала Шеигу- а. Јер, након мизерног н очајног стања у кому је .Јуј XIV. оставио Француску, након лудих оргија, а не владавине, регента Филипа Орлеанског који је земљу довео до просјачког штапа., кардиналу је Иеигу-у пошло за руком да одржавањем мира, строгом штедњом и иомагањем земљорадње, а особито индустрије и трговине, Француску дигне до таког благостања, да је било управо невероватно, „како цела земља изгледа богата и задовољна". То благостање Француске, којеје резултат Р1еигу-ева смишљеног рада, мора се свакако макар само споменути, јер ћо само онда ученици моћи схватити, као што треба, следећи историјски развитак Француске. Јер то је благостање омогућило Француској, да из свију трзавица и револуција, барби и ратова, који су јо дуже од једног столећа растрзали и слабили, изиђе инак здрава и читава и за даљи културни напредак способна. 8 Г. би 3. био врло добро учинио, да је, пре него што је почео причати о Француској револуцији (стр. 104.), скупио у једну тачку, у прегледу, све уз^оке револуцији, који су овако у овој књизи раштркани (на стр. 45. 55 -57. 59.), а нису сви ни споменути. У првом је реду требало споменути, па као главни узрок револуцији нарочито и истаћи, крајње сиромаштво у Француској, оеобито код сељака. „Скоро десети део народа доводен је до просјачког штапа, те збиља проси; од осталих девет дглова пст нису кадри да му даду милостињо; т[и дела од преостала четири нрезадужени су кроз и кроз. Остатак пак од неколико војника, судија и свећеника, затнм од племства, чиновника, бољих трговаца и имућних грађана највише ако износи сто хиљада породица", ппше врло згодно још за живота Луја XIV. његов верни слуга Ваиван. А то сиромаштво било је природна последица сасвим настраног економског система, који је владао у Француској, а који је такођер требало ученицима јасво ириказати. Требало је на.даље споменути злосрећну установу колектора, римских декуриона, побирача пореза, са .свима тешким последицама, да учениди увиде да су баш најсиромашније теретили најтежи и највећи терети, јер им се они нису били кадри противити. У опису бедног унутрашњег стања Франнуске пред велику револуцију, као њеног главног узрока, не би требало прећутати ни несрећнн обичај продавања државних звања у

8 РћШррзол, ОевсШсМе Јег пеиегеи 2е1(, III. 114—115., 124-120.