Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПГИКАЗЦ

153

својих нидерландских поданика Фидип одговори шиљаљем страшнога хердега Адбе с ноограниченим пуномоћством и шпанском војском". (стр. 26.). — „Ово је напредовање језуитскога като.шчанства праћено кудтурним опадањем Пољске..." (стр. 31.). — ,Цеда је државна управа подведсна под једну меру, али само у тодико, у колико се тиче уздизања центрадне управе; јер, што се тиче обласнога живота, у свему је владало наследно расуло од Феудалнога времена, у чем се огледала хаотична разноврсност старих закона и привилегија, од чега је често спутаван развитак народнога жнвота. У осталом, Дуј XIV. вајмање се бринуо о оним Феудалним остгцима, који су биди тешки за народ, јер они нису спречавали утицај власти и били су угодни за више сталеже". (стр. 59.). — „И ако су Срби онако одушевљено ратовали уз Немце, они су с њима рђаво поступали" (стр. 64.). Ео је с ким рђаво поступао? — „Помагатн (!) новчано а често и подстицани од Русије Црпогорци отпочету борбу с Турцима за своју самосталност под владиком Данилом храбро продужише и под његовим последницима" (стр. 64.). — „Ово (Фридрих Видхелм I.) је био једностран и груб човек, који се одликовао тврдоглавом и деспотском ћуди; али је ипак пазио на унапређивање своје земље и био је веома штедљив" (!) (стр. 71Л. — „Истина, жену није никад волео (Фридрих II. Велики), али радећи озбиљно остале посдове, прво као чиновник а посде као Официр, добро сеупозна с државном управом (!!), те му отац безбрижно остави земљу". (стр. 85.). — „Јосиф II. на самртној постељи поче (!) укидати своје реФорме" (стр. 87.) — „Тада (за Катарине II.) је ноложен < снов завођењу (!!) женских васпиталишта" (стр. 88.). — „Та је декларација (независности од 1776.) била написана у духу идеја ФилосоФскога природнога права" (! стр. 98.). — „Доношењем је овакога уређења (уставотворна) скупштина учинида доста непридика, јер је испрва при одузимању црквених имања и укидању десетина, чим се користило у гдавном више духовништво, готово све ниже свештенство бидо на страни скупштинској". (стр. 111.). Чиме се користило, да ли „одузимањем и укидањем" иди „црквеним имањима" и „десетином" ? „С друге стране, демократи су и у опште становници суседних земаља поздрављали појав Француске војеке као избавитеља од апсолутизма и Феудадства, те је сасвим иојмљиво што се тада против Француске диже готово цела Европа" (!! стр. 119.). — „Само се дакле једновремеио и у Вердину и ФранкФурту, и у Бечу радидо на преуређењу обеју великих држава немачких и целе Немачке; али народни покрети, због којих су се скупштине и састаде, нису брзо стишани, већ су у неким местима понављани више пута (у 1848. и 1849.)" (стр. 159.) ит.д. Друга велика мана ове књиге јесу доста честе фразе, или да их боље назовем, ноиинарскс фразе, којима се радо служе надриновинари У којекаквим крајцарашким дистићима, а којима нема места у књижевном језику, особито не у школској књизи. Ево неколико таквих отрцаних фраза: „...које је доста дпприпедо ступању шведске државе на широку позорници опште европске иолитике" (стр. 33.). — „...при крају је своје владе предузео био неколико реакционарних мера" (стр. 34.). — „Идеја светске монархије, руковођена радом Карла V" (стр. 61.). — „...јер е рационалистичке тачке гледишта, а с погледом на тражење да се држава стара..." (стр. 82.). — „Овим се знаменитим миром отвори тако звано Источно питање " (стр. 93.). — „...што су Француске идеје про-