Prosvetni glasnik

228

11г0светпи гллсишс

љеви имали власт над универзитетом у својим рукама. У самој Немачкој између 1347—1506 год. отворено је 20 универзитета. За сироте всћо1аг-е бринуо се сам универзитет установивгаи т. зв. со11е§1а, у којима јс всћоГат имао етан и храну. Калуђери доминикапци у 13 вску (1250—1350). много су учинили за. ова со11е§1а или 51шНа ЛоШа. Најстарији а и најчувснији со11е§1пт била је Париска Сорбона. Рекли смо већ, да је раздор између калуђера и универзитета илазвао ноделу универзитета у Факултете. Већ у 12. веку универзитет је имао обично иет Факултета и то за богословију, црквено араво, римско ираво, медицину и философију (аг!ев Ш>ега1ез). Медицина је често била саставни део философског Факултета, а почеци граматике били су опет одвојени од ФилоеоФије. Види се дакле, да на универзигету нису морали бити сви Фак ) г лтети застушвени, тако богословског Факултета није било на многим чувоним унивсрзитетима. Обичај је био, да се прво сврше аг1о8 (ФилосоФија), па тек оида да се учи на којом од осталих Факултета. Због тога се философиј а, 1'аси11а8 аг11ит и називао нижи Факултет, а остали су били вшпи. Универзитети у Италији беху већином правне школе. Од XIII века Факултети су давали академске степене у првом реду докторат, премда је доктора и магистара било још у XII веку на даље, а тим су се именом називали учени људи који нису имали Формалног права на тај назив. Од иознатијих људи из тих времеиа спомеиућемо Тому Аквинатског којег су звали АосШ апдсЈгсиз. Бонавентури јо био Аосгог зегарШсиз, Александар од Халеса пос^ог гггеј'гадаШИз, Скотус Аое1ог зиМШз, Роџер Бако с1ос1ог пигаЂШз, Виљом од Окама Аос1ог згпди1аггз, Григорије Римини с1ос1ог аиЊепЦсиз, Јован Герсон Аос1ог сћгГзИапгззГтиз, Антон Андреја Лос^ог <1и1с1тиз и Тома Бродвардин (1ос1ог рго{ип(1из. Универзитетски доктори XIII века са Формалним карактером морали су прећи неке ниже степене, с којима је било скопчано полагање испита и тек онда су могли докторирати и стећи право, да буду насгавиици универзитета са пуним иравом. Схолар је морао прво иостати бакалаурес, па лиценцијат и тек онда доктор. Бакалаурвус јо академска титула за студента, који је положио испит и диспутацију (Ле^егттаИз) па је смео и сам да држи предавања. Бакалауреус са философског Факултета није имао воликог углода, јер је његова завршна детерминација обухватала само елементарпу науку. Бакалауреуси са остала три виша Факултета били су на великом гласу, јер је у то време полагање доктората било скопчано са великим трошком и са располагањем огромног знања, па ко је имао једно није имао друго, с тога су се многи задовољавали само титулом бакалауореса или лицонцијата, а како су доктори били врло ретки, тоје њихов углед био врло велик. Лиценцијати су били по рангу виши од бакалауреуса, они су имали ИсепИат АосегиМ, т. ј. дозвољавало им со да продају на уииверзитоту, где су учили, а тако су се звали и сви они, који су положили докторско испите, само нису били још промовирани. Доктори, као на.јвиши академски степени, имали су гиз иМ^ие Љсепкг т. ј. право да предају на комо хоће униворзитету, премда и то право нису признавали сви универзитети. Студеити су били дечаци од 10—12 год., али је било и младића па чак и људи, који су се звали баханти (ваљда од уа§ап1е8-скитнипе)