Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ЕРОСВБТНОГ САВЕТА

209

РеФерат пок. Ст. Сремиа гласи : Г<лавном Просветном Савету Актом својим (Бр. 39. 5. маја 1905.) указао ми је Глав. Просв. Савет цочаст кад ми је иослао :1 Историју Срискога народа од настаријих времена до XV. в." коју је написао нроФ. Јов. ЂорђевиК, да је нрегледам и да кажем: може ли се та књига унотребити као привремени уџбеник у III. р. средњих швола. Ја сам то дело нрегледао два пута; раније оно штампано већ, и сада ово у рукопису што ми је послато. Дакле дело ми је добро познато и ја налазим да се оно може употреби као уџбеник. Једино што би приметио то је ово : 1. Жупанијско доба од Властимира до Часлава не би требало онако с детаљима износити. Из дугогодишњег искусгва знам да је то деци тешко; стаје их много труда, немају прегледа. није им много јасно, — уче да погом што пре забораве, јер апсолутно је немогуће запамтити оно како сви ти жуиани бегају час Бугарима, час Византинцима, час Хрватима; како их после ови посађују на престо; како они иосле мењају политику, отпадају од једних прелазе другима, бивају протеривања и т. д. Место тога далеко би бол.ебило дати тачну карактеристику тога времена. Она би била и краћа и боља за дечије схватање. 2. Ноље би било да се историја нојединих наших земаља износи засебно; историја Рашке или Србије, историја Босне, историја Хума, Зете, историја Дубровника — свака да се изнесе у засебном одељку а не овако синтронистички иа још у малим. и кратким периодама. Из искуства знам да је овако излагање, — како је било и у књизи госп. Љ. Ковачевић и Љ. Јовановпћа, — деци било веома тешко запамтити, научити и наћи со и имати прегледа. А кад се пређе историја Немањићске Срби.је, па Г>осне, иа Зете, ла Хума, па Дубровнива онако једно за другим, иде деци иного лакше јер је нрегледније. Књига је написана добрим језиком а добро је што се писац освртао и па народна иредања и желети би било да још више од народног иредања унесе у уџбеник, јер то је оно што је и до сад васпитавало и кретало наш народ. Кад велики и силни, уједињени народи не избацују предања него их уносе у уџбенике, држим да ни мали, слаби и политички неуједишени треба још пре и још више то да радимо. Дакле још једном понављам, да сам тога зшшљења: да се кпша Ј. 'Бор(јевића „ Историја Сра. Народа" може употребити као уџбеник. 5. јуна 1906. год. Београд. С поштовањем Стеван Сремац проФ. реалке Како иок. Ст. Сремац, према саветској одлуци са 908, састанка није о ово .ј књизи ноднео Савету заједнички реФерат с г. г. Луком Зрнићем и Драгутином Костићем, проФесорима, то је Савет оддучио: да се умоле г.г. д-р Станоје Станојевић, д -р Михаи.ш Р. Попонић и Лука Зрнић, проФесори, да ову књигу у рукопису комисијски преглгдају и да о њој Савету поднесу зајоднички реФерат.