Prosvetni glasnik

11ЛУКЛ Н НАСТАВА

37б

од њих зависне спахије, највећим делом такође Немци. Веома моћан био је и аквилејеки патријархат. 1000-та година са њеним хилијастичким покретом увећа његове владавине до огромнпх размера. У ХШ веку патријарси се упдетоше у дуготрајне ратове с Млецима, који раширише своје границе на рачун патријархата. Сем тога моћ Аквилеје ослабише и хабзбуршки херцози, који се утврдише у Крањској и поступно присвојише себи велики део словенских земаља. Своте промене нису се готово тицале самогнарода; то је био посао високе господе, а она се тада још није прибирада из редова за земљу нрикованог народа. Али у брзо наступи време, кад затреба озбиљна помоћ и самог народа, и које се тицало и најнезнатнијих људи: време турске најезде. Османска поплава прели цело Балканско Полуострво и њени вечито немирни таласи већ почеше допирати до алписких страна. У то време, кад су се више власти забављале каквим било сноредним пословима а племсгво се затварало у своје замкове, прост народ, који је живео у равницама, био је предан на милост и немилост Фанатичном Христовом ненријатељу. Он се и сам мораде латити оружја. Окруживши зидовима своје цркве на брежуљцима, он их претв )ри у утврђења (Чаћоп). Осећање заједнице пробуди се, народ црпљаше одушевљење у своме патриотском послу, тражаше себи савезника, саветоваше се с њима и духовно се подиже до велике идеје о одбрани отаџбине. Ово доба опет за неко време сиоји раздвојене делове; кроз организам пројури струја енергичног духовног живота и народни дух мораде донети нлода: он створи народни еи. Јер народна песма боше једино поље рада за човека, који је само знао да рукује пољопривредним оруђима. Да држи перо знао је само туђинац, дошљак пиеар у спахином замку. Словеначке епске песме о ратовима с Турцима групишу се око имена маџарског краља Матије Корвииа (Кга1ј МаШјаг) ну оне се, по свему изгледу, јављају само као одјек славе његова оца, знаменитог турског нобедиоца Јања Хуњудија. Гласови о његовим херојским делима и тамновањима по свој прилици су дошли, захваљујући оној улози, коју су играли цељеки граФОви, — ти „словеначки херцози", — како у животу оца, тако и у животу сина: са својим словеначким ратницима учествовали су у ратовима Мађара с Турцима. Још у средини XVI века, на те несме „Бе МаШа ге <!' 1Јп§ћепа" обратио је пажњу Фурландски исгориЈГ Николети, који ма да спомиње и друге народне јунаке, ипак им не зна имена. Али он нарочито истиче „1осИ сИ Сћпз1о е с !е ВеаИ". И тако на свршетку средњег века народ већ беше истиснут из друштвеног живота. Он побеже у кршеве и мршаву земљу начини плодном. Ту је сачувао своју словенску индивидуалност скоро неповређену, — свештенство његових доцнијих народних епархија гово. рило је с њим на његовом рођеном језику као и судије (сачувано 25*