Prosvetni glasnik

468

IIРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

штнлл по кадигго иеку би.Бку, или какву ситну животињу. Мање животињице, које се праћакају и гамижу, које трче, скачу и лете, које беж:! и скривају се, изазивају борачко задовољсгво иаше, вољу да развијемо своју силу и иоћ. Мучење и убијање животиња од стране деце није, истина, увек изазвано борачким нагоном, већ често пута и иотребом за до&нање узрочности, а и незнањем; тако н.пр. каддетеразвали кожу на доб >шу да би видедо шта је унутра, или кад иеки малишан, који доцније ностаје уметником, згњечи муве између листова од књиге, да би се радовао добивеним сликама, или кад неко дете 0,1 чегири године баци у башгенски басен четири псетанцета, која су скоро окоћена, да би видело шта ће да раде, али се она тамо удавиш« на вељу жалост детињу; или кад хоће де/ге да с-азна где је крв, како *су утврђена крила у мува итд. У рушилачком нагону добивају израза, неограниченом и неспреченом снагом, борачки нагон, задовољство због снаге и моћи, радозналост. Нежење кбји не могу да трне децу, теолози који засгуиају учење о поквареној природи људској, гледају у таким иојавама само свирепости и иороке, докле ми морамо рећи, да нагони нису ни добри ни зли, већ се могу назваги само иовољнима или неповољнима за морално васпитање; у осталом, деца умеју бити према животињама и милостива, а не само свирепа. Деца, као и одрасли, изјављују борачки нагон и играчким изазивањем, дражењем, нападањем, натоциљавањем, задевањем, задиркивањем, пецкањем. Сва деца су склона да се узајамно дрпну, дарну, цимну, гурну, ћушну, муну. Подругљиве и погрдие речи, изрази лица, плажење језика, све то она уиотребе да изазову другу децу. Препаднутост, заплашеност, јед задеваног детета, она осећају као своју иобеду и налазе задовољства у осећању своје надмоћносги. Двогодишње дете сматра већ као задовољство, кад се неко уплаши што је оно испустило своју играчку, и стога покушава са враголастим изразом да нонови свој успех. Задовољство у заилашивању других лица одржава се кроз цео живот. Уживање кад се друго лице за нос вуче, показује се такођер врло рано, као што сведочи овај нример. Једна девојчица од 23 месеца претвараше се иокадшто, као да неће да пољуби свога оца при легању; дете је привидно равнодушно пуштало свога оца да прође покрај њега, али га је родовно натраг звадо, да би га пољубило. II Гете вели с правом у своме делу „Истина и Појезија" о наклоности ка натоваривању: „Ниједно доба човечје није ноштеђено" овог ирохтева. Даљи облик борачког нагона представља иодражавање задиркивала. Број замуцкивала расте у првој школској години; деца подражавају нехотице замуцкивање и уњкање. Ну када се одрасли смеју иодражавању или кад се љути дете коме се подражава, онда настаје подражавано заједање, које се може јављати код деце и од себе. Сваку