Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ЦРОСВЕТНОГ САВВТА

лицима, има у настави Француског језика много мању важност од науке о облицима. Према томе, она има само у главним потезима да се учи (и то: по могућству на лектпри), само најважнија правила да садржава да буде кратка ј \ддом речју. Г. Вујановнћева кс.ига, међутим, представља само један део синтаксе о глаголима, и пзноси б.шзу шест табака велике осмине. Ми налазимо, носле, да књига у појединостима, у обради у опште, још мање одговара својој намени. Прво она је писана стилом тешким, нејасним, невештим с пуно непотрзбних апстракција, тако да п човеку којп зна ствар треба два пут да прочита иравило да би га разумео, а ђацима који тек имају да из књиге науче правило, оно је са свим неприступачно; в. стр. 1 (Некп су глаголи...), 10 (Напомена.), 60 (Облик инф . реченице...) 62 ((Али ипак....), 65 (Латпнске конотрукцпје....), и т.д. Друго, књига често нема довољно ирегледности и реда. Прпмер: начин како су и?ложена правила о избору помоћних глагола. У место да се, као што је у свима добрим граматикама н као што је и ирироднб, то правило каже овако: „§ 1 ирелазни глаголи иду са ауогг; § 2. непрелазни... са...; § 3. повратни... са..„; § 4. безлични... са...'\ у кн.изи се оно де.ш на овако неоргански начин: „§ 1. прелазни и ненрелазн глаголи.... мењају са.'..; § 2. непрелазии глаголи...мењају се...; § 3. известан број непрелазних глагола мења се...; § 4. глаголи у трпном стању...; итд. Уз то кад имају да се наведу изузеци, у књИзи се не наводе оним редом но којем их је најлакше запамтити него са свим без реда, произвољно (в. сгр. 4. иод. 2.) — Треће, примери су ч сто пуни мана. Некад су сувише тешк:т, тако да ће ђак. да би их разумео, тражити речник, и такви су примери стављани код правила у супггини врло простих (стр. 3 под. 4). Некад не убеђују нп најмање. Треба н. пр. показати како је ,,и у данашњем Франц. језику" избор иомоћних глагола „врло ћудовит," и како се недоследности у том погледу „јављају врло чеето код једног и истог писца, и то често на једној п истој страни" (стр. 4.), и ппсац, уместо да наведе недоследности (чиме би нас, у осталом, јако обвезао), наводи примере не из једног него из неколико иисаца, и то свега једног модерног а остале из 17 п 16 века, кад је пуно ствари синтактичких било различно од данашње употребе. — Напослетку, књига има и других мана у мањем броју. Термини су каткад врло незгодни (уегћа (ПсепсИ е! зепИепсН — глаголи који изражавају неко мишљење схваћено или изражено, стр. 58); ионеко нравило није сасвим тачно (стр. 28: „давнотрпно време казује обично радњу или етање на начнн мак.е потврдан,.."); итд. — Штампарских погрешака такође има, и то и у Франц. тексту. Са ових разлога ми налазимо да се књига Г. Вујановића не може .употребитп као уџбеник ни приватан ни сталан, н ако има овде онде корисног материјала у поређењу Француских и српских конструкција. Главном Просветном Савету одани 1. новембра 1906. год. Веоград Павле Ноповик нроФесор Милан Трифунац доцент универзитета Мнлак Грол цроф. Према овоме реФерату г.г. реФерената Савет је дао мши.Бење: да ее књига: „Француска Синтакеа, - Конструктпвне разлике код гла-