Prosvetni glasnik

НАУКА II 1ГАСТДВА

37

пидећп да .ни моаитве ни жртве не снасаваЈу Атину од тих етрашних кааамитета, почеше верокати дасу веровања што су насаедиаи од својих нредака просте аагарије. М већ. почеше ноткрадати богове, и то не новац што је аежао у храмовима, но, и то је био двоструки заочин, заатне украсе са њихових статуа. И тако је јеаенизам нашпао на оне мрачне крајеве, где обично реаиги.је наиаазе кад их сумња ночне да црати. и где се гомила још задржава, јер ако вера и не води више живот, она управ.на, .још навикама. А из тих крајева иичу путеви којима се обретну вшпи духови и одаучнији, остављајући иза себе нрошаост да мирно умре, и трудећи се да иду у сретај будућности. За дуго раштркани по читавом грчком свету и у Азији, и у Тракнји. и у Киаикији. сви се ФиаосоФи тада беху стекаи у центру: и јонци. и еаеати, и нитагорци и атомисти. Од века Мерикаесова Атина је биаа њихово поље рада: ту су се мешааи системи, ту се зачеаа ревоауција која .је угасиаа наганизам у иериод декаденције за народ, у период мораане трансФормације за више људе. Стара реаигија гаедааа је како се дух поваачи од ње у два иравца. Мистерије, нарочито Еаевзисове, одво.јиае су, скупиае и развиае маао ио маао спиритуааистичке еаементе, -крје су стари обреди (сиМез) садржавали, и, не ништећи ноаитеизам, тежиае су да нреваада идеја о једном јединоме Богу. Још дрскији, још саободнији ФиаосоФИ се на основу самога разума кренуше ка нрвим узроцима. Ааи тн људи, претрееајући, на вечну част људске интеаигенције, те веаике нробаеме, за које је нопуаарна реаигцја тврдиаа да их је већ решиаа, самим тим ноказивааи су и своју несубординацију, н неке врсте б/не против нонуаарне реаигије. Њу су сводили они само на нразну Форму, на некакав мртвачки покров који је увнјао државу, и који онн, само из иажње и нринудног поштовања према народним слабостима, нису хтели да сасвим поценају. Пантеизам Јонаца давао Је иовода и једном Талесу да каже: „да је свет пун богова," само Хипократ је њихов рад потчињавао стааним законима материје, ,Нема, говорио је он, божанских боаести, .јер све боаести имају нриродне узроке." А то је значиао сааомити Аиоаон} п његов лук и његове стреле, које су наносиле и кугу и смрт градовима. Анаксагор и ако је нрокламовао јединетво узрока из чега .је Платон извео сво.ј Хбуод а Свети Павае свој УеНшт Ме1, он .је тим ништио многу утеху што му их је вера нружааа. Он је дрско тврдио да аероаити нада.ју с неба, — што и дан дањи неапољски роро1ат не верују, — и дајући метеорском камењу такво порекао, он је одузимао звездама њнхово божанство: и Марс, и Венус, и Хелијос биле су само стеновите масе у усијаном стању. „Ништа се не рађа ништа не умнре, говорио је он, свуда влада само комнозиција н декомпозидија. свака ствар враћа се тамо одакле је и дошла, и основа нрироде непроменљива Је. 1 " Тиме Је он рушио натприродност, а с њоме и веру,