Prosvetni glasnik

НАУКД И НАСТАВА

друга им ј с скинула сјајне Форме у ко.јима су бши представљени и свела их на нросте метафзичке ентетете. Бог ФилосоФа, као нови Сатурно, имао је !,а уништи све богове песника. У том уништавајућем раду, и уметност је имала свога удеда. Многе пародије богова биде су насликане на вазнама ко.је ношене тамо, амо, вршиле су улогу наншх шаљивих листова, и тако су понударисале смешне сцене са ОЛимна, које су комични песници изнОСили на иозорници. И у нашим збиркама има таквих вазна. Једна од њнх која се налази у Ватикану, представља Јупитра на вратима АмФитријона. Сакривен цод брадатом маском, држи бог једно лествице, помоћу којих ће, као и какав најобичнији смртни у каквом гаЛантном походу, доћи до прозора где га чека Алкемена. Крај њега стоји Меркур, обучен као слуга, и држи буктињу да помогне богу у његовом љубавном нодвнгу. На другој једној вазни, која се надази у ВгШзћ — Мизеит-у представљен је Бахус како опдја Вудкана да га лакше, и против аегове воље, врати на Олимп, где је Вулкан имао некакве непријатностп. На једној опет представљени су Нептун, Херкул и Меркур како пецају рибе, за боговске теревенке. Увођење нових идеја често нрати морални потрес којп се јавља иепред н>их и траје догод идеје не тријумФирају. Еринији, који оличавају грижу савести што непрестано прати кривца, играли су велику З г догу код старих Грка. С њима нестадо је и оне кривичне санкције коју је редигија створила и за овај н за онај свет. И тако, ношто се на старе законе с презпрањем гледало, а нови се још нису били учврстили, људи су остајади у несвесности без других правила до своје савести која се поводи, и својих страсти које заводе. Тада једновремено и морал слаби, осећај дужности умањује се и породичне везе слабе. И тако је тада бидо у Атини. „Ми имамо, речено је бидо пред самим судом, куртизанке ради нашег задовољетва, конкубине да деде постељу с нама, сунруге да нам даду закониту децу и да се брину о кући." Да није то Алкибијад тако говбрио? Не, то је говорио можда највећи међ' говорницима атинским. II. Та борба између редигије и ФидоеоФије остада би без рђавих последица за град да се у исто доба нису отвориде шкоде сумње у све, и даког морада, због ко.јих је старо ваепитање у духу грађанских врдина заменила вештина да се по што, по то, избије на новршИну. Сиетем ваепитања деце није се ироменио. Старо учење граматике и музИке, војничка и гимнастичка вежбања остада су дакде, адн младиће обузе сасвим други дух. Укус Атињана за уметност био ,]е познат. нарочито за уметноет раг ехееИепсе реторику, која етвори две класе људи: реторе и соФисте, којима је једина брига била да ученике своје