Prosvetni glasnik
ЦРООВИНИ ГЛАСНИК
ТакОз је 1890 основана Маџарска школа н у Броду. Године 1895 у Земуну и Винковцима ; год. 189в у Загребу, 1897 у Осеку, 1904 у Даму, 1905 у Митровпцн, Руми, Индији и Нашицама. Сви хи заводи иснун.ава.ју врло доб])о патриотску, мисију у иитересу маџарства. Особито пак онда када је хрватска влада дозоволила тим школама нраво јавности. Те школе не само да чувају иаџарску децу од иохрваћивања у хрватским школама, већ шта више гаире нознавање маџарскогп језика у српско-маџарским областима. Каки је успех у томе био, најбоље показује ова табела:
Маџари
Хрвати
Срби
Немци
ДРУге народности
Коморска Моравица •
19
35
19
3
1
Брод
202
23
7
62
2
Бинковци
150
17
5
83
1
Земун
67
—
3
34
83
Загреб
280
28
—
10
—
Осек
271
19
10
89
1
Нови Дал
146
46
29
63
—
Нашице
98
17
11
—
— .
МитрОвица
43
о }
5
8
—
У тш! школама обучавана су деца најразличитијих народности која су на крају године сва маџарски осећала и мислила. Међу тим шхолама пајзанимљивија је она у Иовом Даљу. Она се налази у сред једне пусте равпице, па ииак деца долазе пз најудаљенијих крајева. Само учигељско особље стапује три километра далеко од школске зградо. Деца долазе и одлазе такозваним „школским возовима". Мшшна је вели нисац, видети кад та, доца остављајући школу сва заједно (мађарска сриска, хрватска и кемачка) запевају иес-му: .,Јв1еп аИс1 тез а та«уаг4". Човеку је топдо о:;о срца, јер види да јс тамо доле у Хрватској и Славонији образовање деце повероно добрим рукама. „Ми поздрављамо те драге и одушевљене цедагоге, који у најслабијим материалним приликама, услед валова народиости, проповедају родољубље, као што су аиостоли приповедали Вожју реч; тако они шире ираву мађарску културу, која ће ускоро бити темељ недавни склопљеног хрватско-угарског братимства". Овде Мађари не би требало д I имају ништа противу тога што њихова деца уче хрватски, јер она међу Хрватима и живе, али је за чудо што опи граже да срнска и хрватска деца уче маџарски у оној земљи где су она као таква рођена н гдо су одрасла. Хрватс а би влада требала да нађе начина, баш у ингересу споразума, да се не стварају јаничари у њиховој земљи. Изложба јеврејеке уметности у Лондону. — У народној галерији \УМ1есћаре1, отворена је изложба уметничких гворевииа из прошлога и данашњега века. Изложба не покагује карактер ираве јеврејске уметпости, пего вшне карактер уме носги оннх народа у којима Јевреји живе. Шта више на изложби се могу видети и тчкви радови који пичога заједпичкога немају са јеврејском културом. * Српско Народно Позориште. — По решењу књпжевно-уметнпчкога одбора и одобрењу министра иросвето, Уирава Народнога Иозоришта раснисала је стечај за оригиналне комадо из срнске нсторије пли ернскога жшшта,