Prosvetni glasnik

248

ПРОСВЕТНИ гллсник

Каквог ће мишљења бити Просветни Савет у овом питању ми не знамо, али мислимо да је ово наше мишљење оправдано. Реши дн се пак питање тако да се раслисује нов стечај-, налазимо за потребно да ; агласимо две ствари. Прва наша напомена тиче се потребе да се измени наставни програм бар у неким тачкама, јер рађен 1899 године, поред својих добрих страна, има великих недостатака. Један му је недостатак у самом задатку који му је постављен. Њим се није ишло само на појачавање наставе историјске. Тај је програм постао у врло незгодним иолитичким приликама у Србији, у доба када су династични захтеви почињавали себи све друге, па ннсу моглд мимоићи ни наставу у основној школи. Такви захтеви допринели су те је наир. забачено име Карађорђево и збрис-ан сваки помен о владавини кнеза Александра Карађорђевића, док је у програму нарочито исгакнуго име кнеза Милоша (сл. XIX „све о Милошу Великом"), и унесени су сви владаоци из иородице Обреновића. Ту погрешку, последицу ондашњег политичког програма у Србији, треба поправ ти па нека српска деца уче и о Карађорђу као и о кнезу Милошу, о кнезу Александру Карађорђевићу и о краљу Петру, као и о кнезу Михаилу и о краљевима Милану и Александру. Други је недостатак у опсегу самог иредмета. Не знамо каквим се разлозима руководио творац програма од 1899 године, те је Српску Историју свео на овако уски опсег данашње Србије, али свако.јако такав је поступик велики грех. Као да Српског Народа нема ван Србије! И зашто да се о српским покрајинама ван Србнје говори само кад пропадају (в. сл XII из програма)? Српчад треба да. знају више о свом народу изван граница једне српске покрајине. А то се да иостићи, а ,>а се не увећа обим уџбеника,' предвиђен у стечајном акту. Али зато треба изменити програм. Трећи недостатак јеете у томе што програмом нису обухваћени и иериоди прошлости Сриског Народа који су најинтересантнији у иогдеду оног захтева из етечајног акта. Програм је скучио више него треба обим жупанијском иериоду; избацио је најинтересантнијег и највећег владаоца сриског, краља Милутина; избацио је деспота СтеФана Лазаревића, аједно врло интересантно доба, доба пуно мотива за буђење националних и патриотских осећаја (в. ирограма стр. 12 у врху) о.раничио је на „патње под Турцима; хајдуке и ускоке" (в. сл. XIII п XIV). Свакојако то је груба погрешка и иоследица или непознавања онога што је за обраду најлепше у ирошлости Српског Народа или неиојимање задатка историјске наставе. Ту иогрешку требало је исправити пре стечајног акта; али кад то није било тада, нека се учини сада. Недостатке прве и треће категорије покушали су неки од писаца иоднесених рукописа да сами исчраве, али тај њихов рад био је на своју руку, изван ирограма, без система и без обзира на онај захтев из стечајног акта, ради кога, међутим, ми иредлажемо измене. Други. наша наиомена тиче се слика (цртежа) и карата у уџбенику, Уџбеиик за Сриску Историју у основној школи и иначе, а због онаквог захтева у стечајном акту нарочито, мора имати слика и карата, само слике не смеју бити прибране које од куда, без икаква реда и система, а карте морају имати свој облик, број и да су израђене тако да су доиста доиуна тексту. Али смо ми уверени да иисци нису у стању прибрати ирве и дати их у потребном броју и удешене специјално за уџбеник јер нити их имају