Prosvetni glasnik

318

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

проФесор, и модио за одобрење да се ова његова кљига, кад се одштампа, може употребљавати као уџбеник у Вишим Женским Школама. РеФерат г. г. Радонића, Зрнића и Бошковићеве гласи: Председништву Г.лавног Просветиог Савета Према одлуди Главног Просветног Санета бр. 116. од нрошле године част нам је ноднети заједнички реФерат о руконису гииназијског »роФесора Мине Миљковића „Историја Средњега Века за Више Женске Школе" Већ сам иочетак увода ове Историје Средљега Века иоказује јаспо г да се писац латио носла, који премаша н.егову снагу. Он каже сасма неиисмено: ,,Средн>и век сс зове од пронасти римске даревине до нојаве садањих великих и малих држава и т. д.". Такозвапа сеоба народа и ако је приказана опширно, више него игго би одговарало прописима наставнога плана, опет је нејасна. Нејасна је стога, што је писац веома слабо упућен у то иитање. Писад не зна узроке померан>у народа а тако исго има иогрешне појмове о деоби германских нлемена. По њему су даље Хуни „скитскл народ монголске крви"! Слично томе је аегова апсурдна тврдња да се „различна племена словенска зову Лптванци в . Причајући о Атилину походу на Италију нзноси писац давно одбачену скаску о постанку Млетака. Погрешно је даље изнесено Формирање Источне Готске Државе у Италији и њен однос према Источиој Гимској Империји. Исто тако доказан је површно п са неразумевањем перијод Меровинга, а нарочито није висац разумео и схватио тачно доба Бруннхилде у другој. пол. VI. и на поч. VII. века. У приказу пајранијега перијода византијске историје показао је писац велико незнање. Није грчки народ у Средњем Веку називао сам себе Византинцима, како писац каже, него је то име капгњега литерариога порекла. Грди се у раном Средњем Веку политички осећали као Римљани, те ее и називали 1 Рт/ласси, а кашње је тај назив са иреовлађивањем грчкога елемента на Истоку изгубио етнограФски па и иолитички значај. Наивно је оно на стр. 10 б. где писац каже да су Византинди говорили поквареним грчким језиком. УопКе је Византија у овој историји зло ирошла. Тако на пр. погрегано је много кага писац каже да је Византија под царем Алексијеи Комшгаом била у опадању. Визант. цар назива се код ппсца Зимишћија! Није боље испао ни одељак о Лонгобардима у Италији, а нејасно је' приказано н гтварање иапске државе у Италији, као и однос римских бискуиа ирема првим Каролинзима. Узроци и иоследице крсташких ратова веома су слабо објашњсни а то је пре свега требало изнети у школској кн>нзи. Иначе иисац сем Јерусалима не сиомиње ни речи за остале крсташке државице на Истоку: кнежевину Аптиохију и гроФОвства Триполис и Еден. Нетачно је израђено и позније доба Ср а дњега Века. Требало је нарочито, ма у неколико редака, приказати борбу између папства и васеленских сабора у Косницу н Базау, који су хтели да изведу реФорме у римокатоличкој др .;ви и ограниче папску апсолутну власт. Појава Јована Хуса не може се никако износити засебно као што писац чини, јер је његов рад у веома тесној вези са радом енглескога реФорматора Виклифз у другој половинн XIV. века. Сем тога требало је вншеиажње ноклоиити Генесансу и Хуманизму.