Prosvetni glasnik

345

узајмљује прво језик, да иомоћу љега усвоји васкодику културу прво -свога, па додпије и туђих народа. Природа сама, дакде, везује човека за неку извесну народност а даље образовање чини, да се он целог •живота оеећа као грана једног стабла, од кога он добија хране, па -зато је весео и чио кад добро иде дотичној нацији, а тужан и суморан кад јој што рђаво иде. Такав је уоиште историјски тренутак у коме ми живимо. Не односи се то само на српску народност, него на све окодне народности, ко.је су у суседству с нама, на чак на све евронске, азијске и др. народности. Полазећи сада са тог гледишта да је човек увек везан за неку извесну народност, јер њој дугује за духовно развиће своје, природно се намеће питање, може ли човек живети ван нације и одрећи се духовног јединства са њом. Појединци можда и могу и то у веома ретким и изузетним случајевима, алн маса не може то никада учипити. Отуда нације много иолажу на сгварањо добре и ваљане интслигенције, чија ће дужност бити да прихвате национални живот и поведу га напред. За правилно пак корачање напред стварају се национални идеали. И тако ннтелигенција једнога народа прима на себе двојаку дужност: прво, да сама уђе што дубље у народни живот, тамо га на врелу проучи, њиме се запоји и одушевп; и друго, да као такова крене живот народни нутем израђсних идеала. Према томе два су главна Фактора, који играју најважнију удогу у образовању нових нараштаја једнога народа: нрво, прошлосг народна очувана у традицнјама: и друго, будућност народна израђена у идеалима. Традиције и идеали треба да су новим покољенима мили и драги, њих не само што не треба да се одричу, већ напротив треба да будготови поднети за њих сваку жртву. Ако сада поделимо улоге између женског и мушког пола у ногледу одржања народнога бића онда прва улога одржања традиција, већим делом својим нада у део код свију народа женском полу, а остварење народних идеала мушком полу. У осгалом то је и природно, женско, по природи послова, које је у историји бар до сада вршило, везано је више за кућу, децу, и сроднике, за то одржање обичаја игра необичну важну улогу у животу њеном. Јер колика би то тешкоћа била, кад би она сама за сваки иоједини случај имала да ствара обичаје и начине опхоћења. Мушки пак пол, чији је иосао махом спољни, ван куће, дотнче се махом далеке будућности, према томе на пољу чисто народног живота човек је но себи упућен да мисли и брине се о будућности нације своје, о њеним идеалима. Отуда и образовање женскиња до сада поДешавало сс махом тако, код свију народа, да оно прими на себе бригу и терет око унутрашње стране живота народног, а мушком полу остави спољну страну живота. Женскс се за то упознавале са свима странама духовне и