Prosvetni glasnik

662

т >освЕтни гласник

руга нашим аналитичким тешкоћама, она само примењује проста срества и нопут њихова спајања ствара неку, непознату нам, необично заплетену недоумиду. У овом је случају простота скривена и ми је морамо понајпре открити. Противних примера има у изобиљу. Тако нпр. у кинетичкој теорији гасова, по науку најзначајнији су они молекили, којима је својствена највећа брзина, чији су путеви иоремећени непрекидним ударима, који показуЈу необичан изглед и који, у погледу на простор, продиру у све правде. И у резултату овога посматрања не видимо ништа друго, до прост МапоМе-ов закон. Сваки Факат засебно узет био је компликован; закон великих бројева' просечно је успоставио нли унраво препородио је простоту. Овде је простота само привидна, и груба неспретносг или неподобност нашега ума, помета нас управо — да запазимо такву компликованост. Многе су појаве потчињене једноме закону — закону пропордије, размера. Откуда то потиче? Бесумње зар стога, што у тим појавама има нечега, што је врло малено. По томе, дакле, и прост закон искуства или знања није ништа друго, до једно преношење или примењивање опога општег аналитичког иравила, по коме бескрајно мало прираштање неке Функције, бива пропорционално бескраЈНО малом прираштању вариабла. Па како ово прираштање није у истини бескрајно мало, него само врло мало, онда је и закон пропорције само нриближан а, нрема томе, простота само прпвидна. Ово се односи и на правило суперпозиције малих кретања, чија је примена тако плодна и која чини основицу новије оптике. 2 Па шта бисмо потад могли рећи о КемЧоп-ову закону на посе? Може бити да је и његова тако дуго скривана иростота — само привидна. Ко би знао, да ли и он не потиче из ма каква компликована механизма, из масе или садржине ма какве Фине, неправилно кренуте материјс и да ли није постао прост само попут игре средњих вредности и великих бројева? У свакоме случају мало је потешко избећи претиоставку, да истинити или утврђени закон садржи и допунске делове, који би могли бити запажени за мања одстојања. Ако се ови удаљенији делови или чланови према нрвоме члану (а то би одговарало Мете1оп-ову закону) буду напустили у астрономији, онда би то било само у посљедици оне огромне величине козмичких удаљености. 3

1 У ово.ј је теорији иримењен »Закон великих бројева«, као и у рачуну вероватноће.

2 Не само у оитиди, него и у целој математичкој физици , неирекидно се примењује начело судериозиције, као што је случај у таласању, вибрисању светдећег етара, рашчдановању беде светлости у оделите боје свектра или код подвајања звукова у основни и њему најближи горњи звук итд.

3 Одиста, већ су неки истакнутији научници и покушали били, да објасне гравитирање ударцима неке Фине, неједнако раснрострте материје у васпони, које се може видети из пЈ г бликација: Бева^е-вих, 1зепкгаће-вих и Мах\уе11в-ових. —