Prosvetni glasnik

ШКОЛСЕИ ЛЕТОПИС

713

Као председник испитне комисије имао сам придике да упознам све добре и л.оше стране данашњег закона о проФесорским испитима. Ове посдедње, као што ће се, надам се, из овог извештаја видети, не леже толико у одредбама самога закона, који је у основи добар, коЛ.ИКО у непотпуности њиховој, а нарочито у томе, што је један тако озбиљан државни испит остављен без брижљиво израђених програма. Интересантно је, да се у данашњем закону нигде не помиње циљ проФесорских испита, а таква наномена није никада на одмет у једном специјалном закону. Шта више, у овом конкретном случају, таквом једном напоменои указало би се на тежиште проФесорских испита, по коме би се имала равнати израда детаљних испитних програма. Држим да је нравилно мишљење, по коме би главни циљ проФесорских испита био: уверити се о спреми п умешиости кандидата, да стручна знања, која су стекли универзитотским студијама, могу успешно применити у средњешколској настави и прилагодити их захтевима ове наставе. Јер, познато је, да проФесорске исиите полажу само таквн кандидати, који својим универзитетским динломама документују стручну спрему из оне групе наука из које ће испит полагати; према томе, испитивања у овоме правцу треба да отпадну. У осталом, но домаћем саставу и писменом испиту комисија има могућности да цени и дубљу, стручну спрему кандидатову. 11о садашњем закону проФесорски испит састоји се од ових делова: домаће теме, општег, писменог, усмепог и практичног испита. — Домаћа тема и клаузура немају непосредне везе са чисто наставничким способносгима кандидатовим; у њима се огледа стручна спрема његова. Општим, усменим н практичним испитом кандидат би имао да докаже своје наетавнпчке способносги, и према томе ове ваља изводити тако, да се ове способности овере. То, иак, може се постићи само на таЈ начин, ако се за сваку науку из општег и усменог испита пропишу врдо разрађени испитни програми. Када је године 1880, издат први закон о полагању проФесорских испита, публиковани су, на годину дана доцније, и програми из сваке науке која се имала полагати. Тако су радили наши нретходници. Доцније, 1892 године, први закон је промењен и замењен садашњим, с напоменом у чл.135., која гласи: „ирограм из главних и споредних предмета појединих група (чл. 116), као и правила о нзвођењу овог закона прописује министар нросвете и црквених послова". И на томе се остало до данас. Министарство просвете није стигдо да нареди стручним људима, да сваки по својој струци изради исиитни програм. 1 ИроФесорски испити, међутим, подагани су и даље, само сада без икаквог програма. Стари програми нису више сдужили ни кандидатима за спремање, нити чдановима испитне комисије за обављање усмених испита. Кандидати су махом испитивани тако, да су биди подвргавани поново једном стручном универзитетском исииту. С променом чданова у комисији за исту групу, мењао се знатно и начин испитивања, а тиме

1 У Прооветном Гласнику XXVII. ларт 1906. год. штамцан је један надрт ирограма за цроФесорске исиите. II ако су ови посве неједнако израђени, ипак су цредати јакности, у циљу да би критика цретходно о њима могла дати своју реч. Крнтике, међутпм, иије било никакве.