Prosvetni glasnik

НАУКА II ИАСТЛВА

801

Међутим је то све само математичка спекуладија, Интересантна је, а.ш није доказана. Али инак општа теорија свезује како изгледа већи број чињеница, ко.је стоје једна с другом у неком одношају. Топлота нпр. разређује колоидни раствор, услед чега се нерв лакше надражује него при хладноћи. При високој темиерртури колоиди би се згрушали те би се нерв надражио. У исто време онај вишак негагивних јона, што се преноси дуж нерава, објаснио би Физиолозима тако звану „негативну варијацију". Тако би се могло ући у траг техничкој природи и многих других предмета — као ппр. утицају различитих светлосних зракова, и др. Обухватајући све ово уједно, може се рећи, да оно, што се дешава при надражењу нерва, по теорији проФ. МаМћетез-а није ништа друго до тежња за згрушавањем [згушњавањем], исто онако као кад домаћица гради желе и крем, па их остави да се охладе. Ова акција зависи од четири чиниоца: 1. Од врсте електрицитета, негативног или позитивног, којим су наелектриеани кодоидни делићи нерава и атоми оне течности, ко.јон су они опкољени; 2. Од тога јесу ли колоиди и атоми наелектрисани једноструко, двоструко, троструко ; 3. Од брзине ротације електричне или електрона око свог атона; -1. Од облика нутање ових електрона што се окрећу. Да о овоме размишљају јесте ствар људи од науке; лајик пак налази више интересовања у томе, како ће ова теорија протумачити неке појаве из свакодневног живота. ХлороФорм, који кроз пл.ућа доспева у крв, а с крвљу и у мозак, тежи да раствори Јако осетљиве мождане ћелије. Докле год траје такво стање, не може бити никаква осећаја. ХлороФорм се мало но мало губи и свест се опет враћа. Иотиуно се с овим може поредити пијанство, чије су нам појаве онда јасне. Артеријама одведен алкохол нз желудца у мозак, врши исти онакав утицај. На исто тако нрост начин може се протумачити дејство ракије при уједу змије. Дејство се отрова састоји у томе, што ирогрушава нервну супстанцт, Алкохол има супротно дејетво, те тиме спасава човеку живот. Ово ће бити од значаја само ако се докаже као тачно. Све је још сасвим ново. Дуго и стрпљиво експериментисање је потребно, те да се овоме одреди права вредност. НроФ. МаМћеттз наравно да од овога највише очекује. Ово би нпр. могло дати основицу рационалној Фармакологији. Помоћу теорије о јонима могло би се дејство лекарија израчунати с математичком тачношћу. Па и на пољу психологије би добили нов ноглед у механизам осећаја, о чем данас и не слутимо. Тада би се протумачила и извесна област нервних бо-