Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

НАШЕ СРЕДЊЕШКОЛСКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ Значај екскурзија. Још у старо време веома много се полагадо на путовање. Управо рећи знање и мудрост текдо се, главним дедом, приликом путовања. Отуда и данас, као јемство да неко познаје живот, сдужи му иутовање по свету. Кад се за некога каже да је пропутовао света, јесте доказ да је у истини нроучио живот. У остадом у старо доба, када шкоде, дитература, музеЈИ и т. д. нису биди уређени то је имадо свог оправдања у једном чисто психодошком ногдеду. Човек путујући по туђој земљи, види неке раздике између онога на дому и онога у туђини. Природна носдедида таквог посматрања јесте, поређење и размишљање о добрим и рђавии странама како свога тако и туђега. То поређење још се више богати и умножава ако неко прође три, четири иди више крајева, иди баш у том психодошком акту и лежи с једне стране вредност путовања а с друге стране оправдана залога да ће такав путник збиља обогатити своје знање, постати искуснији и тиме нагомидати практично познавање живота, које се у обичном животу зове: мудрост. Путовања су у старо време предузимали владаоци у циљу уиознавања народа. Има веома много прича о разним царским путовањима сачуваним и у нашој народној књижевности. Та нутовања нису имала неке више сврхе до једино сазнавање правог стања ствари у поједпним питањима, или расиоложење народа према појединим појавама у животу. Други обдик нутовања предузимали су мудраци на истоку и философи код Грка. Њнхова путовања имала су већ узвишеније циљевс. На путовању они се задржавају на проучавању религиозне стране живота, говоре о држави и државном уређењу, о народу и неким рет-