Prosvetni glasnik

212

ДРОСВЕТНН ГЛАСНИК

друго треба да даје тон живота а први Фактори да се ставе у сдужбу другима. Такав живот јесте живот идеадизма, такав је живот својсгвен младим народима. Због тога кад се предаје историја, ученика треба одвести на шанчеве и ратишта, показати му на дицу места где су његови стари крв пролевали, где су кости оетавили, изговорити му некслико дирљивих речи, пустити га нека се исплаче, нека осети... то неће лако заборавити, ако се доцније буде одушевљавао и социјализмом, преживело неће заборавити лако. То исто важи и за религиозиа осећаља. Истииа, она се могу неговати и у кући. и у школи, и у свакој појави у животу, али није с горег одвести га и до манастира, испричати му живот ког светитеља или мученика, увести га у храм и показати на рупе, што су Турци евецима очи ископали, проговорити о вори и о крсту, о борби и мукама што су их Срби иодносили. Исто тако треба ученика одвести и до села п тамо зауставити поглед његов. Обратити му пажњу на то да онако прљаво село, са њиховим нечистим двориштима .јесте све злато нежежено. Рећи му да тамо живи народ који пева о Марку и Милошу, који се попоси својим именом, који је прославио име народа свога у борби против Турака. То еело и данас издржава у овој земљи: цркве, школе, војску, судове итд. Оно храни становништво цело, оно просипа злато где год то затреба. Све то ученик треба да зна и да осећа. Има још много ствари које би се згодно могле додирнути, али је за то потребно не да се седи и дрема међу четири зида, но треба поћи у свет, у природу, у народ. Живот треба животом учити, живот треба осетити. По извесној системи изведене и добро организоване екскурзије овде могу много да помогну, добит њихова може бити неописана, она може стати и труда и новца, али је једно истинито да се преживели тренуци лако заборавити неће и да ће ученика увек језа подилазити кад се говори о месту, које је сам видео и народу који је својим очима гледао и разговоре с њиме водио. Дакле, данашњи систем шкодовања не можо да издржи критику ни у погдеду физичког васпитања, ни у погледу моралног васнитања, па ни у погледу интелектуалног васпитања. И ако данашњи систем шкодовања центар свога рада поставља у неговању интедекта ипак у том правцу он не улива довољно осећања ка идеадном развићу самог интедекта. Данашњи систем школовања нагиње више спекулацији, због тога покодења која су васпитана под тим утицајем више су старци-рачунџије, него ли ватрени борци за своја убеђења и своје принципе. Срби као млад народ приморани су да копирају кудтуру западних, старијих, народа, али не треба заборавити и то, да ми не треба