Prosvetni glasnik, 01. 07. 1908., str. 27

640

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

он је сингударно сдаб. Његове методе немају научне разлоге, знанствену основиду. Додуше сви ови покрети дишу финим духом једног Карлајла, Рускина, Мориса и других, који вјерују, да ее морамо повратити ручној вјештини, ако хоћемо да оживимо праву вјештину. Ми не можемо и нећемо да рад буде сигра, па ма то бидо и у најмању руку. Само најтежи напори крунишу се правим напретком, као што нам то показују Ерајанови и Ха,ртерови и експерименти о психологијн брзине учења телеграФИје. Карактер експериментисања није тешко разумјети. Људи, који су учили како се примају и шаљу телеграФСка слова, испитивали су се при крају сваке недјеље практичног рада, т. ј. испитивао се број слова који су они могли слати и примати у минути. Резултати за перијоду од једног мјесеца забиљежили су се и изразили у кривуљама, које нам показују 4. и 5. слика:

Недј ел> е ираксе Ч 8 Ш 16 20 24- 28 32 Зв ЏО | | I | 1 1 | Т 1

Слика 4. — Тумачење: Одиоои шиљања и примања студента Уилјема Ц. Рејнолдса. Мјерењаје предузимао недејљно Нобле Хартер у Уестерн Јунион ТелиграФ офис , Бруквил (Индијана). —

Кривуље у овој слици представљају ув .јеџбавање једног ученика у перијоди од 40 недјеља. Горња Је кривуља — кривуља шиљања, а доња — кривуља примања. Овдје треба двоје уочити: прво, да ученик показује рапидније увјецбавање у шиљању него ли у иримању. Паралела овом Факту читања јесте та, да човјек мора научити активну страну читања, специјално артикулацијону страну, прије него што научи да прима идеје од штампане стране.

^Вгуап аш! МаНег, 84исНе8 ш 1ће Рћуз1о1о^у апс! Рзусћо1о^у о!'4ће Те1едгарМс Бап(Јиа§е. (Рзусћо1о^1са1 Кеутег, св. IV. и VI.).