Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

655

обшшије вршење других, пречих и кориснијих послова, како с обзиром на народно васпитаље, тако и с обзиром на просветни посао уопште. ђ) Макако се умножио лични склоп Министарства просвете и црквеиих посдова у свима просветним одељцима, опет то не може никад заменити стални надзор, чији недостатак данас изазива то умножење тимпре, што садашњи персонал.- сам савлађује посао, који се знатно развио умножењем школа и просветних завода и установа. е) Стадни је надзор потребно организовати и зато, што ниједна рационалио уређена служба, приватна иди јавна, није без неке системе мера, која се тражи и овим надзором. ж) Иотребу сталног надзора доказуЈе и Факат званичног признања тиме, што је у некодико махова досад увођен у народне шкоде и што одвајкада посгоји заневољу врста шкодског надзора, који, иако у сваком погдеду несавршен, и данас се држи и држаће се, док се не замени чим бољим. з) Потребу стадног надзора доказује немање и тај Факат, да Је и ПроФесорско друштво на својим зборовима ишдо на то, да се организује стадни надзор и по средњим и другим шкодама, сем по народним. и) Најзад, најбоље може посдужити као доказ, да је стадни надзор потребан не само народним, него и свима другим шкодама, тај Факат, што стадни надзор постоји у свима савременим кудтурним државама већ толико деценија иди уираво одмах од оног доба, кад се број народних и других шкода. умножио и средишна управа бида доведена у немогућност, да надзор сама непосредно врши. II. Питање о организацији сталног надзора над народним школама. С питањем о организацији стадног надзора над народним шкодама стоји у вези решење ових појединих питања, која се овде само Формудују, а тамо даље претрешће се у свој опширности: 1. Ваља ди основати стални надзор над народним школама онако, како је раније био и како је и данас уређен по Закону о народним шкодама од 19. априда 1904. иди га ваља разгранати, т. ј. уместо да буде одичен у једном окружном надзорнику, као по том Закону, буде оличен у двојици надзорника, и то тако, да један, млађи по положају,. правима и дуашостима, буде за известал број шкода односно наставника у једном иди више срезова, а други, старији пО оном троме, буде за неколико округа по садашњој административној иодели Краљевине Србије, дакде, за читаву област, слично у црквеној, војној и т. д. управи у нас ? 2. Каква основна (претходно школовање) и даља (положени испити, године службе итд.) квалиФИкација код првих, среских и код других,. обдасних шкодских надзорника, ваља дабуде?