Prosvetni glasnik

678

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

непознати отпор \У. [Акумулатор или секундарни елеменат (с једном течношћу) најважнији је између свих галванских елемената. Код њега је ]едан иод (—) пдоча 0.1 одова а други је (+) опет пдоча од одова, која Је превучена оловним супероксидом (РђО, 2 ). Као течност за овај елеменат употребљуЈе се разблажена сумпорна киселлна. Унутрашњи је отпор код овог елемента врло мал.и]. Чим смо затворили струјин круг, игла ће се на галванометру заусгавити на извесној подели, нпр. на нодели «. Сад извадимо из круга непознати отпор па место њега уметнемо реостат К. Ови.ч ћемо реостатом стављати на супрот струји отпоре дотле, док игла на галванометру заузме исту поделу коју је заузела, кад је у кругу био ненознати отпор. Број тих уметнутих Ома ,у струјином кругу даје нам величину непознатог отпора. Ако у реостату немамо тако ситних отпора, да бисмо могли довести иглу на поделу «, узећемо два отпора К, и К 2 реостатова, од којих се једним (К,) доводи игла на поделу а х («, >> «), другим (К 2 ) на поделу а г {сс 2 < «). у том се случају налази непознати отпор те по овом обрасцу: = К, + (К, — К,). " ~ . « 2 — «, Ова је метода добра. тј. њом се може наћи доста тачан резултат, ако тражени отпор није сувише мали. Мале промене код елемената могу се елиминирати, ако извршимо већи број носматрања, од којих узимамо средњу вредност. И брзим посматрањсм могу се мале промене елемента смањити. Кад је отпор врло мали, може игла на галванометру да пређе поделе, шхо се спречава. уметањем познатог отпора из реостата, тако да игла не прелази поделе. Уметањем отпора мерење постаје неосетљивије. За то је боље, место уметања отпора, вратити иглу на поделе магнетом. Место поменута два начина за враћање игле на поделе, можемо смањити струју делећи је на гране и на тај начин враћамо иглу на поделе. 61. Налажење лалих отнора неке жице методом гранања и налажење њеие моћи спровођења. За ово нам је мерење, поред осталог, потребан и галванометар с огледалом, који је много осетљивији од тангентног галванометра. Галванометара с огледалом има више врста. Сви се, у главном, састоје из једног или више калема са жидом, кроз које пролази стрЈ г Ја; за тим се састоје и зобешеног конца, чији је горњи крај везат а на доњем крају виси магнет, чији облик може бити: прстенаст, звонаст или астатичке игле. На концу се налази још залепљено мало округло огле-