Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

685

Један крај (ћ) секундарне жице у индуктору везат је са завртњем к (који није у неослгред. везн са завртњима: Н и Г,) а други (а) са завртњем Г. Завртањ Н везат је с платинском жицом (илочицом) т а завртањ к са жицом п (иди обратно). Крајевн примарне ндукторове жице везати су споловима галванског елемента. На послетку је Н везато с телеФоном Г Г а телеФон даље са завртњем ћ. 1. Налажење отпора код електролита. Кад смо учинили сва везивања, треба синати сони раствор у суд 8, тако да платинске плочице нотопу у течност, због чега ће струја почети да ради. Ако струЈа долази из индуктора у Г, и дели се одмах на 2 гране, које се састају у к. Једна грана иде кроз жицу обавијену око ваљка г, па онда долази У к; друга грана иде кроз реостат К, где се између Е и Н умеће какав познати отпор № 0 , па онда кроз Н у течност, а из течности у к. Обе струјине гране по састану у к иду у секундарну индукторову жицу. Ако би струја имала супротан правац, она би долазила у к, па би се делпла у две гране. Једна би ишла кроз жицу око ваљка, па онда у Г; друга би грана ишла из к кроз течност, из течности у Н, на кроз реостат у 1'. Чп.м се гране састану у 1'. иду кроз секундарну жицу нндукторову. За тим се понавља пређени пут. Непознати отпор је је управо отпор, који даје раствор соли, у 8. Налажење отпора бива Витстоновим мостом по познатој сразмери: : уу 0 = а : (1000 — а), где нам а представља, за колико је дедова (од почетка) обрнут ваљак. (Кад котурић стоји на подели о, он онда додирује крај жице око ваљка). Један обрт ваљков даје 100 делова, а котурпћ д нређе таман један завој жице на ваљку г. При обртању ваљка око његове осовине, стављамо теле#он на уво, у ком случају чујемо звук разне јачине. Кад звука сасвим нестане или кад исти постане најслабији, тада престаје обртање ваљка и онда се нађе а (а с тим и 1000 — а). Чим знамо а и отиор № о , налазимо и непознати отпор \ у х из горње сразмере, одакде је: УГ П а = 1000-а ' 2. Израчунавање мо!и опрово : |ева код електролита, Отаорним каиацитетом неког простора назива се чинитељ С, којим треба помножити специФички отпор сг па да се добије етпор цилиндричнос простора између електрода. Дакде, биће: лт — о • с, а одатле: С = = * • ту, тј . отпорни се канацитет добија и кад се отпор помножи са моћи спровођења. Тога ради треба наћи отпор течности и отпорни капиц. суда,